Академик вратио награду Београда
Академик Дејан Деспић вратио је награду Града Београда, највише градско признање које се сваке године додјељује најистакнутијим појединцима из разних области друштвеног живота, од културе до медицине и науке.
Србија
Композитор је у отвореном писму објаснио зашто је одлучио да врати ово признање:
"Поштовани градоначелниче,
Сасвим недавно примио сам из Ваших руку с радошћу и поносом Награду града Београда за музику и музичко сценско стваралаштво за 2015. годину. Уз велику захвалност онима који су сматрали да сам то признање заслужио, нажалост, морам да га се накнадно одрекнем и вратим га у Ваше руке, заједно с његовом новчаном подлогом!
Наиме, у међувремену су се догодиле Олимпијске игре, на којима су се наши учесници показали заиста, импресивно, уз велики понос и радост нације. Уследили су, оправдани и очекивани, разни изрази захвалности, па и они у "кешу". А ти су још - мало је рећи - стоструко импресивнији!
Па још исказани у еврима (иако је у овој земљи, ваљда, званична валута и даље динар?), али можда зато што би суме преведене у легалну монету зашле већ у подручје милијарди и тако биле још шокантније за "обичан свет". За свет који грца у кредитима, незапослености, отпуштању технолошких вишкова, углавном бедним пензијама, циничним повишицама у једноцифреним процентима, итд. итд.
Не желећи ни најмање да потценим достигнућа спортиста и огроман труд који су морали да уложе да би до њих стигли, ипак остајем запањен безобразном разликом између та два света и њихових живота! Каква је савест оних који тако олако "шаком и капом" деле (и чије?) паре, у сумама од којих "боли глава" не само оне који "једва састављају крај са крајем"?
Ова питања имају још један аспект: упадљиву, генералну разлику између финансирања спорт(ов)а и културе, рачунајући ту и "јавне службе" - просвету, здравство... и разне њихове посленике и установе - свакако битније за функционисање и развој целог друштва, него што је то "време спорта и разоноде"!
Мени лично увек се поставља и основно, начелно питање: мора ли, уопште, јавно признање да подразумева и подлогу у "кешу"?
Није ли оно вредност као таква, на понос и задовољство свога носиоца, па и на средине чији је добитник члан? Мора ли баш све да се (ис)плати? Аман!"
Извор: Бука
"Поштовани градоначелниче,
Сасвим недавно примио сам из Ваших руку с радошћу и поносом Награду града Београда за музику и музичко сценско стваралаштво за 2015. годину. Уз велику захвалност онима који су сматрали да сам то признање заслужио, нажалост, морам да га се накнадно одрекнем и вратим га у Ваше руке, заједно с његовом новчаном подлогом!
Наиме, у међувремену су се догодиле Олимпијске игре, на којима су се наши учесници показали заиста, импресивно, уз велики понос и радост нације. Уследили су, оправдани и очекивани, разни изрази захвалности, па и они у "кешу". А ти су још - мало је рећи - стоструко импресивнији!
Па још исказани у еврима (иако је у овој земљи, ваљда, званична валута и даље динар?), али можда зато што би суме преведене у легалну монету зашле већ у подручје милијарди и тако биле још шокантније за "обичан свет". За свет који грца у кредитима, незапослености, отпуштању технолошких вишкова, углавном бедним пензијама, циничним повишицама у једноцифреним процентима, итд. итд.
Не желећи ни најмање да потценим достигнућа спортиста и огроман труд који су морали да уложе да би до њих стигли, ипак остајем запањен безобразном разликом између та два света и њихових живота! Каква је савест оних који тако олако "шаком и капом" деле (и чије?) паре, у сумама од којих "боли глава" не само оне који "једва састављају крај са крајем"?
Ова питања имају још један аспект: упадљиву, генералну разлику између финансирања спорт(ов)а и културе, рачунајући ту и "јавне службе" - просвету, здравство... и разне њихове посленике и установе - свакако битније за функционисање и развој целог друштва, него што је то "време спорта и разоноде"!
Мени лично увек се поставља и основно, начелно питање: мора ли, уопште, јавно признање да подразумева и подлогу у "кешу"?
Није ли оно вредност као таква, на понос и задовољство свога носиоца, па и на средине чији је добитник члан? Мора ли баш све да се (ис)плати? Аман!"
Извор: Бука
Повезане вијести
Студенти: Од РТС-а тражимо информације од јавног значаја
6
Откривени детаљи хапшења Миљана Хофмана у Београду
8
Лавров са Вулином о важним питањима сарадње СРБ и РУС
7
Вучић: Србија изгубила оно по чему је била препознатљива - стабилност
11
Лордан Зафрановић добио награду "Планетарни Тесла" за животно дело
3
Коментари (8)
Брле
Соросовци су јаци него цијела Србија, на залост Србије
Боxон
Па и овај труљави композитор није џабе компоновао већ је компоновао за кеш. Даље, због ових спортиста хиљаду пута је споменута Србија а због овог композитора вјероватно ни једном. Док он сједи и компонује кад има инспирацију ови људи гину на тренингу. Срам га било.
перо
Нека је вратио награду,али је требо Вуцицу.Гледам ону сто скаце у даљ,истетовирала коза несто поред оне несреце и она це у 40-тој добити националну пензију,120000,а онај јадни радник мора скакати до 65-е да би добио трецину
Напрстак
Е тако то бива, не када се превисе снива, него када се лова погресно слива.
ЂОДА
КАДА НЕКО ВРАТИ НАГРАДУ-ПРИЗНАЊЕ ЗА ТО ПОСТОЈИ МНОГО РАЗЛОГА, АЛИ НЕПРАВДА ЈЕ УЧИЊЕНА.
Саво
Има лијеп израз у насем народу за овакве поступке КУРЦЕЊЕ!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.