Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Емотивна исповијест Саше Ђорђевића: Навикао сам да ми не вјерују!

„Никада нећете чути да тражим алиби, сад можемо да имамо континуитет“, поручио селектор кошаркаша Србије...

Фудбал
Емотивна исповијест Саше Ђорђевића: Навикао сам да ми не вјерују!
Био је децембар 2013. године. Тражио се неко ко у Србији може да покрене точак кошаркашке историје - да поново будемо велесила. Испоставило се да је председник КСС Драган Ђилас погодио ју центар мете одлуком да после сушбног периода поверење укаже Александру Ђорђевићу.

Играчка величина, али тренер без великог искуства, шампионски код је пренео на нову генерацију. Био је други на Мундобаскету, четврти у Европи, а затим је као награда дошло сребро из Рија... У ексклузивној исповести за Блиц Сале Национале се присетио дана када је промовисан у селектора.

„Многи нисте веровали, као ни сад“,  обратио се новинару Блица Александар Ђорђевић.

Присетио се почетака. Испред себе је имао недефинисане односе, али и велике циљеве. Први мали захтев био је врло амбициозан.

„Циљ ми је био да победимо селекцију Шпаније, која годинама доминира, да из тога проистекну веће ствари. Да пренесем енергију и ентузијазам, који сам увек имао, на играче. Нисмо више били велесила у кошараци, али то нам није  узимало право да радимо и да желимо да победимо. Окупили смо групу која је спремна да све подреди заједничком циљу, да исправи грешку саиграча, да се жртвује као један“.

Остало је већ историја. Од Мундобаскета до свечаног дочека у Београду после Олимпијских игара наша кошаркашка репрезентација је ходала путем посутим латицама. Било је и тешких тренутака као после пораза од Литваније на ЕП.

„Схватиш на Играма колико је тешко доћи до медаље, а ми у кошарци имамо две. Остварили смо сан, гурали једни друге у селу. Зато су игре специфичне. Зато ми је жао што Бјелица није са нама, јер он је део нас. Мој циљ је да имамо континуитет. Мислим да можемо да га наставимо, да искористимо смене генерација у Француској, или промене у Шпанији или Литванији“.

Рођени шампион се не задовољава постигнутим. Следи европско првенство.

„Никад нисам тражио изговоре, ни у повредама ни у другим стварима. Нећи ни убудуће. А тражиће се још више од нас после ове три године. Имамо обавезу да наставимо са квалитетним радом. На правом смо путу.“

Извор: моззартспорт

Коментари (0)

Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.

Величина текста