Права животна драма Верице Ракочевић

Почетак њихове љетње авантуре није био нимало пријатан, али то их није обесхрабрило да наставе пут.

"Негде око један послије поноћи Вељко ме је пробудио, ставио ми руку на уста и рекао да су неки људи поред кампера. Претрнула сам и још више ме је обузео страх када сам чула да нам на албанском псују српску мајку. Најјезивији дио разговора је био када су се договарали да ли да запале кампер или да уђу и да нас убију", препричала је Верица овај немили догађај и додала.

"Заиста сам поносна на Вељка, који је био толико присебан да је пузећи дошао до волана, у секунди разгрнуо завјесу са шофершајбне и упалио кампер. Нисмо стајали све док нисмо прешли грчку границу. Македонци су дивни, топли и срдачни људи и ово нема везе са њима", каже креаторка, која није дозволила да јој остатак одмора буде обојен страхом због свега што су преживели у Македонији.

Она и Вељко су своју камп приколицу паркирали на Крфу, где су уживали у купању, сунчању и осталим морским уживанцијама.

Иако није била присталица оваквог начина путовања, Верица се заљубила у камперски начин живота.

"С озбиром на моје пређашње навике, када је мој одмор подразумјевао само ризорт у коме имам све погодности, са великом резервом сам прихватила одлазак на море кампером, што је, наравно, била Вељкова идеја. Да му не бих звоцала, потрудио се да изнајми луксузни кампер, много већи него што нам је реално било потребно. Тако сам постала заљубљеник ове врсте слободе коју пружа одмор на точковима", признаје Верица.

(Хело)