У Дивичу родитељи траже "босански језик”

Сјо, маните се пјесама и провокација, нико ником не мозе забранити име језика. Поготово сто у БиХ зиви два милиона Босњака. Ово је 21 вијек.

ОСМАН ЂИКИЋ: "ХИМНА СРБА МУСЛИМАНА" - Хај, нек јекне пјесма лака, чедо нашег срца, жарка, нек напуни св'јет! Мис'о наша света чиста, кô прољетно сунце блиста, кô априлски цв'јет. Нек одјекне, нек се ори, наша нам је душа збори, појмо сложио ој! Света вјера нам не крати именом се својим звати, љубит' народ свој! Појмо пјесму, браћо мила, правда ј' увјек побједила, правду воли Бог. У помоћ ће Аллах бити, свету своју милост слити врху праведног. Појмо пјесму, нек се вије, нека братску љубав сије кроз наш завичај! Српска вила ено хити, да нам ловор-вјенце кити, појмо сложно хај!

ОСМАН ЂИКИЋ: "ДУШМАНИМА" - Не, никад неће, ко се Србом зове, пред вама стрепит', нит' се молит вама, не ћете препаст' очи соколове овога св'јета најжешћим мукама! Јуначка крв му још кроз жиле тече, у грудма још му храбро срце бије, душмани клети, никад Србин неће пред вашим ногам' да с' кукавно вије! Он ће да сноси трпељиво узе, и муке тешке мирно ће да гледа, ал' никад цигле из ока му сузе да кане, Србин опазит' вам не да! Ал' тешко вама кад трубе бојне забрује зраком чило, са свих страна, и поклич ријечи убојне заори: У бој! У бој на душмана!

ОСМАН ЂИКИЋ: "ПОЗДРАВ БРАЋИ И СРПСКОЈ ДОМАЈИ" - С напретком и срећом ваше дјело било, Алах дао, ц’јелом Српству користило! Користило Српству, гдје но год га има, понајприје вама У тим крајевима. Срећно, дуговјечно! Моћ Божија дала и „Српска домаја” данак дочекала. Дан, када ће Српству зора да зазори, слободарка пјесма да се свуд заори. Кад ће браћа иста вјером разбраћена у једном се колу наћи загрљена. Око једног кад ће скупљат’ се гуслара да им пјева она зла времена стара! Кад ће у три т’јела једна душа бити, из три храма једна молитва се вити! Срећно, браћо драга, Србадијо мила, “Српска вам Домаја” Дуговечна била!

ОСМАН ЂИКИЋ: "ПЈЕСМИ" - Уздижи се пјесмо моја, из пламених српских груди, смјело лети кроз крајеве - Гдје год сл’јепи гуслар гуди. Уз гусала јасне звуке, гдје год чујеш да се поје, ту слободно спусти крила, ту ћеш наћи браће моје. Ал’ међ’ њима ако видиш ко те кривим оком гледи, тог се клони! Изрод то је, тому демон стопе сл’једи. Уздижи се пјесмо моја, из пламених српских груди, смјело лети кроз крајеве - Гдје год сл’јепи гуслар гуди!

ОСМАН ЂИКИЋ: "ВУКУ СТ. КАРАЏИЋУ" (Приликом преноса костију му из Беча у Београд) - Са свих страна, гдје год Србин живи, твом помену ловор-вјенци лете, па и овај прими славни Вуче, што га моја млада душа сплете! У том в'јенцу узалуд би било тражит’ златом исплетених грана, јер тај в'јенац ништа друго није, него моја душа раздрагана. Низ година, што ’но се је сплео у даљини изнад гроба твога, кô да бјеше ланац тешких мука, туђе легло — срца леденога. Ал’ ти гредеш својој земљи сада, своја земља лагана је рака, на твом гробу неумрли Вуче, мирисаће српска ружа слатка!

ОСМАН ЂИКИЋ: "ИСПОВИЈЕД" - Не зови ме тако, брате, јер то није име моје. Турчин нисам нит ћу бити. Исто мене перје кити, ко и твоје, брате, што је! Ево руку, пруж’ ми своју, погледај ме, у очима прочитаћеш душе жеље, упознаћеш наде вреле што их носим у прсима. Хеј, Србин сам, Србин, брате, то је моје право име, које не бих, за све дао, а све за њ’ бих жртвовао, поносно се китим њиме! Хеј, Србин сам, српско име над све ми је драго, мило, ислам ми је вјера света ал ми она ништ’ не смета да ми куца српско било. Да за српство срце бије, за њ’ да дише душа млада, да идеал свет ми буде, хај, слобода српске груде што вјековим’ трпи, страда!

ОСМАН ЂИКИЋ: "АМАНЕТ ОД ЂЕДА" - У долафу мога дједа, с десне стране у претинцу, кад још бијах грешно дијете, виђах малу иконицу. Прикрадох се да разгледам, каква ли је на њој слика, бјеше сребром опточена, слика Ђурђа мученика. Ја то онда нисам знао. Зазир’о сам од аждаје, ал’ с аждајом ко се бори, осјећ’о сам, јунак је. Само зато, само зато, ја пољубих тог човјека. Ђед униђе — ја се збуних — а он рече: „Нека, нека!” Истог Ђурђа, љубили су наши преци ко свечари, па зар да јађунах љубнут, што љубљаху наши стари. Ал’ ти нијеси пољубио, само хадер — илијаза, и пољупце си пољубио. Тако ђедо, ал’ он оде већ одавно с овог свијета, а ја чувам иконицу поред других аманета. Ал’ ја зато, Алах-икбер, чврсто с' држим свог мезхеба, а мезхеб ми ништ’ не смета, да србујем како треба.

Да ли у Тузли постоји СРПСКИ ста висе јоце

Због неодговорног понасања језикословаца СРБске Народности од Дјуре Данцица до сада су створени "хрватски, македонски, црногорски и босњацки језик" сто нема никаквог оправдања у историји књизевности и СРБског Језика са којим говоре у разлицитим варијантама сви славенски народи на Балкану на коме постоји само СРБСКИ ЈЕЗИК. Када сте цули једног Американца, Канадјанина, Аустралијанца, Јузно Африканца или Индуса да је назвао енглеске језик са којом говори неким другим именом. Никада. Али они сто не мозе да продје код други цивилизовани народа у свијету код језицки дивљака на Балкану пролази без проблема!

Па треба референдум и за ово.

Опет турци газе на орање

ЗА 7О ГОДИНА САДАШЊИ БОШЊАЦИ ЗВАЋЕ СЕ КАХВИЋАНЦИ А ЈЕЗИК КАХВИЋАНСКИ. ИМА ЈЕДАН НАРОД СА КИМ СЕ И БОГ И ЂАВО ДОБРО ПОИГРАЛИ.

Да би неки језик био препознат као посебан он мора да буде од осталих или бар сродних језика разлицит преко 70%. Овде имамо ситуацију да је језик идентицан са малим варијацијама које су везане искљуциво за локализме. Преко 96% ријеци је исто, дакле нема никаквог смисла да се језик зове другације. Са друге стране ако гледате зељу једног народа да се његов језик назива по имену неке геоографске цјелине онда засто се не зове босанско-херцеговацки, крајиски, љевцански, посавски, унско-сански... Нисам видио да се у Бразилу говори бразилски иако се португалски тамо доста измјенио, нити се у УСА говори америцки, нити у Мексику мексицки... Овдје је проблем и само схватање дефиниције народа који треба да представља групу људи на одредјеној територији са специфицним културолоским вриједностима. Ја колико видим овде неких културолоских разлика ни нема сем у великој зељи да се оне вјестацки стварају и да додјемо поново до креирања вјестацке нације као у YУ. Кад Ви драги пријатељи схватите да сте политицки манипулисани бице касно, тад цете се висе питати засто та дјеца немају будуцност на овим просторима ма како звали језик којим говоре.

Ако допстимо да се тај језик писе ,,Босански,, неби ме цудило да се сутра појави нека будала и да трази да се његов језик зове ,,Херцеговацки,,.Имали би слабе аргументе да то не одобримо а на крају крајева дрзава нам се зове БИХ.

Та три језика су исти језик, само их ми зовемо другације. Успут, како год га ми звали, вецина је и даље функционално неписмена.

И ја би хтио што шта,ал ми се нешто не да.Не може се уписати нешто што не постоји.