Пшеница поправља лошу слику српске привреде

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, током жетве са 42.471 хектара, колико је укупно било под пшеницом, остварен је принос од око 212.355 тона.

"Вредност рода је 67,95 милиона марака. Приноси су од четири тоне по хектару на подручју Херцеговине и Романије до пет и по тона у Приједорској регији" рекли су у Министарству.

Ове године је и принос и квалитет пшенице су били добри, па ће велики део ићи у производњу брашна.

"Ратари су ове године добро зарадили од производње пшенице. Међутим, проблем је што никад не знамо колика ће бити откупна цена пшенице. То је једна од препрека која спречава ратаре да више сеју" рекао је председник Удружења пољопривредника “Семберија” Љубо Малетић.

Додао је да производња пшенице има, ипак, добре подстицаје од Министарства пољопривреде, локалне заједнице али и у виду регресираног горива што олакшава производњу. Већи приноси допринели су и повећању извоза.

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, током ове године из БиХ је извезено пшенице у укупној вредности од три милиона КМ, што је више за 886.000 КМ у односу на исти период прошле године.

Најзначајнији извозна тржишта су Турска и Италија.

"С друге стране, увоз пшенице у БиХ је смањен за 2,9 милиона КМ, те му је укупна остварена вредност у текућој години 51 милион КМ. Највише се увози из Мађарске и Србије", рекли су у Спољнотрговинској комори.

Наглашавају да је спољнотрговинска размена пшенице у огромном дефициту, те да је извоз готово занемарив у односу на увоз.

"Када анализирамо период од последњих пет година, спољнотрговинска размена домаће пшенице са осталим тржиштима била је у дефициту за преко 100 милиона КМ", објаснили су у Спољнотрговинској комори БиХ.

Млинари објашњавају да је увоз пшенице неопходан, да им је пшеница из Мађарске најквалитетнија, те да служи као побољшивач. Међутим, наглашавају да се таква пшеница не може код нас произвести.

Извор: Блиц.рс