Седам сценарија за референдум у Српској

Политички аналитичар из Републике Српске Радомир Нешковић сматра да је најреалније да се референдум одржи и да након тога Народна скупштина Српске донесе одлуку која би обједињавала вољу народа и одлуку Уставног суда БиХ, али...

"То је измена Закона о празницима, да се умјесто Дана Републике слави дан оснивања Републике Српске, што и јесте. То би странци пихватили", сматра Нешковић.

„Блиц“ је анализирао неколико опција у случају „референдум“ и њихове посљедице по Републику Српску и БиХ.

1. Република Српска иде на референдум

Ова опција је најизвјеснија, након става предсједника Републике Српске Милорада Додика да нема те силе која би могла да забрани одржавање референдума у Српској. Додик је то рекао без обзира што није добио подршку политичког врха Србије, а јединствен став о изјашњавању грађана нису мењали ни остали политички актери у Републици Српској.

Према овом сценарију, након референдума би засједала Народна скупштина Српске и одлучила како да преформулише прославу Дана Републике. Опозиција се противи формулацијама попут дана државности, јер је то одступање од референдумског питања које гласи: „Да ли сте за то да се 9. јануар обилежава као Дан Републике?“



2. Република Српска одустаје од референдума

У такав развој догађаја мало ко верује, поготову ако се зна да је владајућа коалиција у Републици Српској већ одустала од два покренута референдума о раду Суда и Тужилаштва БиХ. Такође, политички аналитичари оцјењују да би поново одустајање, без претходних уступака Српске, било политички погубно за Додика и СНСД на локалним изборима који се одржавају 2. октобра.

Одустајање од референдума теоретски је могуће само ако би они у Федерацији БиХ, који оспоравају Дан Републике, промјенили мишљење у страху од посљедица референдума по стабилност и будућност БиХ. У овом контексту је и посљедња изјава руског амабасадора у БиХ Петра Иванцова да би сви требало да учине корак уназад по питању референдума. Његов утицај на Додика је велики.



3. Уставни суд БиХ забрањује референдум у Републици Српској

Уставни суд БиХ засједаће 17. септембра, а на дневном реду је и захтјев бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића за доношење привремене мјере забране референдума у Српској, док се не ријеши то питање.

Правни стручњаци сматрају да Уставни суд БиХ не би требало да се бави одлуком Скупштине Републике Српске о расписивању референдума, а ако ипак одлучи да га забрани, таква одука би, према Уставу БиХ, ипак била коначна и правно обавезујућа.

Међутим, предјседник Српске Милорад Додик је обећао да таква одлука не би била поштована, већ би референдум био одржан. Општа оцјена је да би овакав развој догађаја био доливање „уља на ватру“.



4. Уставни суд БиХ мења своју одлуку о референдуму

Исти дана када Уставни суд БиХ буде разматрао Изетбеговићеву апелацију, на дневном реду је и захтјев Народне скупштине Српске за преиспитивање одлуке овог суда из новембра 2015. када је одлучено да је 9. јануар неуставан. Уколико би Уставни суд прихватио захтев Народне скупштине, па још ако би измијнио или ублажио одлуку о неуставности Дана Српске, сматра се да би тиме престала потреба за одржавањем референдума у Српској. То би била политичка побједа Републике Српске, али у том случају треба рачунати на још радикалније поруке бошњачких политичара.

5. Високи представник забрањује референдум

Високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко поручио је да се Милорад Додик „игра ватром“ ако не одустане од референдума. Неки сматрају да је то најава могућности да Инцко употреби тзв. бонска овлашћења које су му дале свјетске силе, односно да својом одлуком забрани референдун.

До сада су се одуке ОХР поштовале у БиХ углавном у страху од политичких и финансијских санкција, али је Додик обећао да таква евентуална одлука, овај пут, не би била поштована, већ би грађани Српске ипак ишли на референдум.

У том случају, могуће су санкције међународне заједнице против Додика, али и цијеле Републике Српске. На посљедњој сједници Управног одбора Савјета за провођење мира у БиХ (ПИК), Инцко није добио децидну подршку да забрани референдум, али је саопштено да ПИК подржава рад високог представника. Русија је издвојила мишљење, што је доказ подјељености у ПИК.



6. ОХР дозвољава референдум, али кажњава политичаре

Извјеснији сценарио од претходнога је да високи представник не реагује пре него што референдум буде одржан. Процјењује се да би забрана била контрапродуктивна управо због тога што не би била поштована и ишла би у политичку корист Додика.

У овом случају, Валентин Инцко и међународна заједница би дјеловали тек након референдума и то према посланицима Народне скупштине Српске која треба да одлучи шта ће са резултатом изјашњавања грађана.

Уколико Народна скупштина тада уђе у сукоб са Уставним судом БиХ, могуће је да ОХР уведе санкције посланицима, попут забране путовања у ЕУ или блокирања имовине изван БиХ.



7. Додик и Изетбеговић договарају решење

Није искључено да два кључна политичара у БиХ, Милорад Додик и Бакир Изетбеговић, сједну за сто и договоре излаз из случаја „референдум“, баш као што су недавно, на састанку у Источном Сарајеву, ријешили тада два кључна политичка проблема у БиХ - механизам координације око европских питања и потпис на писмо намјере према ММФ.

Нови састанак у овом тренутку изгледа нерелано, али не и немогуће, нарочито након Изетбеговућеве поруке да је спреман на компромисе. Поједини опозициони политичари у Српској вјерују да су управо Додик и Изетбеговић договорили актуелни политички рат око рефенендума, јер то одговара обојици пред локалне изборе.



Реално и могуће

Политички аналитичар Радомир Нешковић смара да је најреалније да се референдум одржи и да након тога Народна скупштина Републике Српске донесе одлуку која би обједињавала вољу народа и одлуку Уставног суда БиХ.

"То је измјена Закона о празницима, да се умјесто Дана Републике слави дан оснивања Републике Српске, што и јесте. То би странци пихватили, али не и оно што предлаже Младен Иванић, да се 9. јануара слави дан државности. То је као да славите дан моста уместо дана ћуприје, истио је и било би гурање прста у око. Не би био прихваћен ни дан самосталности, јер 9. јануара није Република Српска проглашена самосталном, него је основана. Сви остали сценарији не рјешавају ситуацију, само је даље компликују", сматра Нешковић.

(Блиц.рс)