Босански брдски коњи гладни и заборављени

На основу више пријава које су дошле на адресу Међународног удружења узгајивача босанског брдског коња, комисија у саставу доктор Матјаж Месарић, водитељ узгајивачког програма Удружења, Антон Долиншек, предсједник Удружења, и Енвер Жига, предсједник Управног одбора, дошла је до ужасних сазнања.

"Затекли смо двије групе коња како пасу у близини некадашњих штала, које су срушене. У првој већој били су босански брдски коњи, 14 кобила, један пастух линије Барут и пет ждребади, од којих троје рањени од напада вукова, значи укупно 20 коња. У другој групи били су арапски коњи. Групу је сачињавало осам кобила, један пастух линије Маброук и једно ждријебе, што је укупно 10 коња", говоре чланови комисије.

Због неконтроле и боравка у природи, троје ждребади су напали вукови и нанијели им теже повреде, од којих су, како се наводи, једном и откинули добар дио лијевог бута.

"Нико није долазио да позове ветеринара и да му се помогне. Питање је колико ће ждребади преживјети. Захваљујући обилној и доброј паши остатак коња је у доброј кондицији иако су нам мјештани казали да их нико не обилази и контролише, нити им доносе хране или зоби. Такође су нам рекли да прошлу зиму коње власници нису уопште хранили па су једва презимили, а изгледа да је било и угинућа од глади", навели су из комисије.

Како кажу, ситуација ни пред ову зиму није ништа боља, по њиховим сазнањима за сљедећу зиму није обезбијеђена нити једна бала сијена. На ергели је, по ријечима упућених, некада било и око 350 коња, само прошле године је продано њих преко 70, гдје, коме и у коју сврху не зна се. Колико су у питању мутне радње показује и чињеница да нико, па ни из ресорног министарства, не зна у чијем је власништу ергела тренутно.

Како преносе Независне, послије приватизације препродана је најмање три пута.

Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС кажу да су формирали комисију која у понедељак иде на ергелу, али да не могу пуно урадити пошто се ради о приватној имовини.

"Министарство је одмах по добијању информација од стране појединаца и медија формирало експертски тим који има задатак да утврди стање коња у 'Борикама', расну припадност, здравље, бројно стање, ветеринарско-санитарне услове. Тај тим би требало да буде на терену, у ергели, у понедјељак. Размотрићемо мјере у смислу егзистенцијалне и биолошке заштите расе босанског брдског коња, али опет понаваљам морамо узети у обзир да је у питању приватна имовина", наводи Александар Мацановић, портпарол овог министарства, и додаје да ће Министарство учинити све да би се заштитила аутохтона раса коња.

"Ми ћемо учинити све што можемо, али треба се разријешити и чињеница како је ергела уопште прешла у приватно власништво и толико пута била препродавана", каже он.

Ипак, љубитељи племените животиње кажу да апсолутно нико не може да уништи национално благо само зато што је у његовим рукама.

"Причамо о приватном власништву и није проблем, али не можеш ти да уништиш национално благо само зато што је у твојим рукама, надлежно министарство и ентитет морају да реагују. Имамо Закон о заштити животиња, ради се аутохтоној раси, мора постојати неки начин, то је сигурно", јасна је Катарина Јовановић из Коњичког клуба "Паддоцк" из Бањалуке.

И Јовановићева, која је читав живот на неки начин с коњима и у коњичком спорту, каже да више не може доћи до информације ко је власник ергеле.

Извор: Мондо.ба