Моја: Новаков бекхенд, Роџеров форхенд и Надалова ''глава''!

Као и скоро свим Шпанцима, омиљена подлога била му је шљака, освојио је Ролан Гарос 1998. године, али умео је да игра и на бетону, па је стигао финала у Мелбурну 1997. године и до полуфинала на УС опену 1998.

Некадашњи први тенисер света, скројио је ’савршеног играча’ по свом укусу.

Форхенд: Федерер. Све што може да се изведе форхендом, Роџер уме – брзина, углови, било шта.

Бекхенд: Ђоковић. Слично као и код Федереровог форхенда, Новак бекхендом може да убрза темпо и да направи винер из сваке позиције на терену. Не зна се шта је боље – дијагонала, паралела, оштри углови...

Ритерн: Ђоковић такође. Тешко је рећи, вероватно је Мари веома близу, али Новак ставља мало више притиска на ривала, лопта ти је под ногама само што си сервирао, а са тиме се није лако изборити. Мари је иза њега.

Сервис: Раонић, наравно, не морам много да објашњавам.

Ментална стабилност: У том пољу најјачи су Рафа и Ђоковић.

Извор: Б92