Крвни притисак "шета" због времена
Нагле температурне промене сметају и здравима, а поготово хронично оболелима. Симптоми хипотензије су: слабост, малаксалост, презнојавање, гушење, несвестице, а хипертензије: главобоља, бол иза грудне кости, мучнина и повраћање.
Магазин
НА ПРАГУ смене годишњих доба, када је време обично нестабилно, већу пажњу на осцилације крвног притиска, које могу бити изазване и честом променом температуре и атмосферског притиска, нарочито би требало да обрате пацијенти са кардиоваскуларним проблемима, упозоравају лекари, али ни здраве особе не би требало да игноришу "шетање" притиска.
Осцилација притиска током дана нису неуобичајена појава, а разлог за његов нагли скок или пад могу да буду многобројни. Стрес, физички напор, страх, узбуђење па и нагла промена времена само су неки од узрока који доводе до промене артеријског притиска. Здраве особе немају разлога за велику забринутост, међутим срчани болесници морају да поведу рачуна и редовно узимају терапију, нарочито током честих температурних промена.
Докторка Милијана Балевић кардиолог, из Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње", објашњава да су симптоми који показују да је дошло до пада крвног притиска најчешће слабост, малаксалост, презнојавање, гушење, несвестице. Главобоља, бол иза грудне кости, мучнина и повраћање, знак су да је дошло до његовог пораста.
- До наглих осцилација артеријског притиска долази због лоших адаптационих механизама код хроничних болесника - каже др Балевић. - Нагла промена температуре ваздуха доводи до ширења крвних судова и смањене концентрације кисеоника. Последица овога су честе варијације крвног притиска, које могу да доведу до инфаркта срца и можданог удара.
КАДА ПРИТИСАК "СКОЧИ"НАГЛИ скок притиска узрокован стресом можете да снизите једноставнимм масирањем линије која пролази иза ушне ресице до средине кључне кости. Врховима прстију, лаганим покретима десетак пута, прелазите преко овог дела одозго на доле, а онда то поновите на другој страни тела.
Докле год притисак осцилира од 15 до 20 милиметара живиног стуба нема разлога за забринутост. Међутим уколико он прелази 139/89ммXг, то значи да је ван граница нормале. Ако крвни притисак често "прескаче" ове вредности неопходно је обратити се лекару, јер ову указује на хипертензију која захтева терапију лековима.
- Осим лековима, артеријски притисак је могуће стабилизовати променом начина живота, а то првенствено значи одвикавање од штетних навика, као што су пушење и конзмуирање алкохола - саветује др Балевић. - Редовна физичка активност, довољан унос течности, медитерански начин исхране, и вођење рачуна да телесна тежина буде у границама нормале, такође могу да стабилизују крвни притисак.
Осцилације притиска нарочито су опасне по особе које су већ имале мождани или срчани удар. Нагли пораст горњег притиска повећава ризик од поновног инфаркта, док скок доњег може да изазове шлог. Особе које имају хипертензијуође, морају да поведу рачуна. Уколико се често дешава да им се притисак превише снизи и падне испод нормале то је знак да потраже лекарску помоћ, јер је у том случају неопходно да се промени терапија.
НОВОСТИ
ФОТО:интернет
Осцилација притиска током дана нису неуобичајена појава, а разлог за његов нагли скок или пад могу да буду многобројни. Стрес, физички напор, страх, узбуђење па и нагла промена времена само су неки од узрока који доводе до промене артеријског притиска. Здраве особе немају разлога за велику забринутост, међутим срчани болесници морају да поведу рачуна и редовно узимају терапију, нарочито током честих температурних промена.
Докторка Милијана Балевић кардиолог, из Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње", објашњава да су симптоми који показују да је дошло до пада крвног притиска најчешће слабост, малаксалост, презнојавање, гушење, несвестице. Главобоља, бол иза грудне кости, мучнина и повраћање, знак су да је дошло до његовог пораста.
- До наглих осцилација артеријског притиска долази због лоших адаптационих механизама код хроничних болесника - каже др Балевић. - Нагла промена температуре ваздуха доводи до ширења крвних судова и смањене концентрације кисеоника. Последица овога су честе варијације крвног притиска, које могу да доведу до инфаркта срца и можданог удара.
КАДА ПРИТИСАК "СКОЧИ"НАГЛИ скок притиска узрокован стресом можете да снизите једноставнимм масирањем линије која пролази иза ушне ресице до средине кључне кости. Врховима прстију, лаганим покретима десетак пута, прелазите преко овог дела одозго на доле, а онда то поновите на другој страни тела.
Докле год притисак осцилира од 15 до 20 милиметара живиног стуба нема разлога за забринутост. Међутим уколико он прелази 139/89ммXг, то значи да је ван граница нормале. Ако крвни притисак често "прескаче" ове вредности неопходно је обратити се лекару, јер ову указује на хипертензију која захтева терапију лековима.
- Осим лековима, артеријски притисак је могуће стабилизовати променом начина живота, а то првенствено значи одвикавање од штетних навика, као што су пушење и конзмуирање алкохола - саветује др Балевић. - Редовна физичка активност, довољан унос течности, медитерански начин исхране, и вођење рачуна да телесна тежина буде у границама нормале, такође могу да стабилизују крвни притисак.
Осцилације притиска нарочито су опасне по особе које су већ имале мождани или срчани удар. Нагли пораст горњег притиска повећава ризик од поновног инфаркта, док скок доњег може да изазове шлог. Особе које имају хипертензијуође, морају да поведу рачуна. Уколико се често дешава да им се притисак превише снизи и падне испод нормале то је знак да потраже лекарску помоћ, јер је у том случају неопходно да се промени терапија.
НОВОСТИ
ФОТО:интернет
Повезане вијести
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.