Додик и Бакир укидају назив Српске

Данас је дефинитивно јасно да Република Српска неће одржати референдум поводом одлуке Уставног суда БиХ о 9. јануару као Дану државности. Искрено говорећи био сам врло скептичан у односу на одлучност Милорада Додика поводом овог веома сложеног и тешког питања. Просто, Додик није политичар него је обичан политикант без икакве политичке идеје, визије и вјере. Таквима питање референдума и других облика изражавања воље народа служи тек за дневнополитичке поене и остваривање личних интереса.

Због чега је одржавање референдума поводом ове и овакве одлуке Уставног суда БиХ било од пресудног значаја за опстанак и државотворност Републике Српске и српског народа? Годинама Српска имплементира одлуке врховног кадије Бакира Изетбеговића ком Уставни суд дође као средство или политички инструмент наметања сопствене воље.

Он и његови истомишљеници идентичном методом одузели су Српској низ симбола преко каквих се ова држава-ентитет идентификовала (заставу, грб, химну). Уз то Уставни суд искориштен је за доношење одлуке о конститутивности народа каква суштински и дугорочно служи непријатељима Српске за дерогирање надлежности ентитета и коначно обесмишљавање Српске до нивоа „празне љуштуре“. Давно је Република Српска требало да се референдумом супротстави оваквим одлукама Бакировог квазисуда, умјесто што их је редом имплементирала.

Референдумски изражена воља грађана у случају друштва попут босанско-херцеговачког аутоматизмом представља вољу примарних чиниоца државе. Наиме, БиХ по уставу чине два ентитета и три народа. Ентитети и народи су, дакле, чиниоци или конституенси државе, њени творци, чија воља представља највиши извор права.

Уколико грађани Републике Српке, а то аутоматизмом значи и гро српског народа, одлуче да штите неко своје право, свој интерес или симбол, нема државног субјекта који такву вољу може промијенити или обезвриједити. Увијек подвлачим да БиХ као држава не располаже апаратом принуде каквим би своју вољу наметала ентитетима, па чак и кантонима, но наш проблем је недостатак храбрости и мудрости политичких лидера.

Да је Република Српска поводом ранијих одлука Бакировог „политичког суда“ организовала референдум, кроз какав би грађани и народ исказали другачију вољу, данас засигурно не би имали овакву ситуацију и овакве проблеме. И данас би у Уставу Републике Српске стајало да је српски народ једини конститутивни народ овог ентитета, да је службени језик српски итд. Све смо то изгубили јер политички лидери нису имали довољно храбрости и родољубља да организују референдум и тиме себи створе правни основ каквим би одбили провести Бакирову вољу или аманет његовог бабе.

Сад, у наредном периоду моћи ће Милорад Додик у маниру препознатљивог политиканства тврдити како је и без референдума „заштитио“ нападнути симбол државности Српске, да је побиједио Бакира Изетбеговића, да ће Уставни суд промијенити своју одлуку и слично. Међутим, за максимално пола године имаћемо дефинитиван расплет ситуације у виду имплементирања још једне накарадне одлуке овог квазисуда, односно у виду трајног губљења још једног симбола државности нашег ентитета и народа. Но, Додик рачуна на већ пословично „кратко памћење“ наших људи, који ће за пар мјесеци „промишљати“ о неким новим актуелним спиновима, а потпуно заборавити шта Српској значи 9. јануар.

Након тога, дакле након укидања Дана државности, сасвим утемељено можемо очекивати још једну одлуку Уставног суда – о неусклађености назива Република Српска са Уставом БиХ.

Такав назив, закључиће Суд, не одражава идентитет других конститутивних народа Српске (на бази претходне одлуке о конститутивности народа), због чега назив треба/мора мијенити. Поприлично сам убијеђен да ће оваква одлука доћи прије краја 2018. године, или прије краја предсједниковања Милорада Додика.

Бакир Изетбеговић не може данас предвидјети ко ће бити будући предсједник Српске, па ни то како и колико ће тај (или та/госпођа) бити погодан за даље обесмишљавање и укидање Српске. Са Додиком је мање-више начисто и вјерујем да ће због тога овај посљедњи аманет покојног Алије настојати провести за „Милиног вакта“.

Могу појединци бити скептични према оваквим процјенама и у наредних неколико мјесеци побијати их колико им драго, но како вријеме буде одмицало показаће се колико сам био у праву. Изетбеговић Јуниор каже како рачуна на Додиков „прагматизам“.

Шта то у ствари значи?

Врло једноставно: у „аранжман“ око Дана Републике уврштен је улазак Додиковог СНСД-а у власт на државном нивоу. Милорад Додик је „продао“ 9. јануар за улазак у Савјет министара, државно правосуђе, полицију и (најважније!) финансије. За такав исход већ има подршку Фахрудина Радончића и Драгана Човића, а Изетбеговићев глас управо је „купио“ овим претпосљедњим симболом Републике Српске.

Посљедњи симбол државности, односно назив Републике Српске, „продаће“ 2018. године за функцију члана Предсједништва БиХ у ком су Изетбеговићи вјечни, а остали су статисти. Али, Додику је много боље бити Бакиров статиста у предсједништву, него тамновати и остати без „тешко стеченог“ иметка као врло изгледне алтернативе. То је Додиков „прагматизам“ на какав рачуна Изет-бегов потомак.

БориславРадовановиц.блог
(Фото: Карикатура/БУКА)