Апликације отимају муштерије телекомима

Комуникација путем све популарнијих друштвених мрежа и апликација попут "Фејсбука", "Инстаграма", "месинџера" или "вајбера" све више узима маха и наноси велику штету телекомуникационим компанијама. Подаци показују да оне биљеже снажан пад прихода од продаје који покушавају да надомјесте разним акцијама и повластицама које нуде клијентима.

Подаци Регулаторне агенције за комуникације (РАК) БиХ показују да је у БиХ у другом тромјесечју 2016. регистровано 710.178 фиксних телефонских линија и 3.247.236 корисника услуга у мобилној телефонији. Број активних фиксних телефонских линија мањи је за 4,66 одсто у односу на исти период лани, док је број корисника услуга у мобилној телефонији смањен за 4,69 одсто.

Фиксна телефонија је у силазној путањи већ годинама, а подаци РАК-а показују да је крајем другог тромјесечја ове године број пријављених линија био мањи за чак 162.000 у односу на исти период 2013. Мобилна телефонија је, након константног раста и експанзије, показала прве знаке слабости у првом кварталу 2015. године. Касније се испоставило да наведени пад није био случајан, јер је крајем јуна ове године у БиХ било регистровано чак 250.000 претплатника мање у односу на крај 2014. године.

"Одлив претплатника у још већој мјери прати пад одлазног саобраћаја, односно СМС и ММС порука. Укупан одлазни промет оператера мобилне телефоније у другом овогодишњем тромјесечју мањи је за 7,53 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, број СМС порука за чак 21,21 одсто, док је број ММС порука смањен за 5,26 одсто", кажу у РАК-у.

Секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије при Привредној комори Републике Српске Слободан М. Драгићевић каже да се број корисника фиксне телефоније смањује због увођења бројних пакета услуга или преоријентисања на мобилну телефонију, али и смањења броја становника.

"Домаћинства настоје да смање трошкове па се одлучују на коришћење прилично јефтиног мобилног интернета, односно бесплатних апликација за комуникцију", каже Драгићевић.

Телеком оператори усљед нових трендова морају стално креирати оптималне сервисе, односно пакете услуга помоћу којих би задржали кориснике, који све мање користе раније видове комуникације.

"Проблем је што наши оператери мало улажу у иновације, истраживања и развој. Њихово пословање је базирано на куповини апликација од великих свјетских компанија и њиховој препродаји крајњем кориснику", казао је Драгићевић.

Тржишно учешће

Мобилне услуге у БиХ у другом кварталу је пружало осам оператера, а са радом је престао "ИЗИ Мобајл".

Према подацима РАК-а, "БХ телеком" држи 46,79 одсто тржишта БиХ, "м:тел" 38,78 одсто, а "ХТ Еронет" 13,95 одсто тржишта. Остали оператери као што су "Блицнет", "Логософт", "Телрад" и "Елта кабел" имају сасвим мало тржишно учешће.

(Глас Српске)