Албанци премлатили Србина: Џаба ме туку

Стеван (72) је сакупљао орахе и у тренутку када се сагнуо, добио је ударац мотком у главом и остао је без свјести.

Храбри декица, који испод ока још има масницу и кога и глава од ударца још боли, за о инциденту говори као о нечему уобичајеном, јер, како каже, навикао је да га Албанци малтретирају.

"Хвала вам што зовете да ме питате како сам. Сада сам мало боље него јуче, оток ми је за нијансу спласнуо, али и даље примам ињекције, пијем таблете и мажем маст коју ми даде доктор. Добро су ме млатнули. Али, мучки, с леђа, мотком из све снаге, одмах сам се онесвијестио", каже Радић и наставља:

"Ја не знам ко ме је ударио, видио сам тројицу који су се туда мотали када сам тек ушао у воћњак. Чучао сам и скупљао орахе кад су ме ударили. Зашто су ме ударили, то само они знају. Када сам се освијестио, видио сам око себе поломљене мотке, тиме су ме ударали, можда чак и након што су ме онесвијестили. Устао сам и полако, веома полако кренуо према кући. Успут сам наишао на амбуланту, гдје су ме доктори збринули. Било ми је много лоше, једва сам ишао, тетурао сам се путем. Није мени ово ништа ново. Већ су Албанци мене тукли, и то у мом дворишту, из чиста мира.

Прошле године су ми запалили виноград, срећом није изгорио. И тада, као и сада, пријавио сам полицији, ни тада, као што неће ни сада, нису урадили апсолутно ништа. Не вриједи. Али, неће ме отјерати ако им је то циљ, макар ме тукли сваки дан, ја из Ораховца никуда не идем. Нема шансе да бјежим, па шта ми Бог да. Жена ми се распаметила, дјеца забринула, јер не живе у Ораховцу. Када су чули шта су ми урадили, плакали су. Али, мене није страх, неће им поћи за руком да ме отјерају с огњишта. У Ораховцу је ионако остало само још 98 кућа, триста и нешто душа, а некад нас је било на хиљаде".

Напад на Стевана много је узнемирио Србе у Ораховцу јер се догодио на самом почетку бербе грожђа, а полиција још није пронашао нападаче.

Извор: Ало