Болница у Невесињу "у минусу" 600.000 КМ
Болница у Невесињу прошлу годину завршила је са губитком од око 600 хиљада марака. Бивши министар здравља у Влади Републике Српске Слободан Станић сматра да је лош финасијски резултат – упозорење.
Република Српска
Приходи Болнице Невесиње у 2015. години износили су 2.508.669 КМ, док су расходи били 3.105.185, увећени чак за 1.245.081 марку у односу на 2014, а укупан губитак износио је 600 хиљада марака.
Према ријечима бившег министра здравља Слободана Станића, Болница у Невесињу специфична је по томе што је захваљујићи донацији „Михајла Лабала“ ова мала херцеговачка општина добила савремену и веома опремљену здравствену установу, али са капацитетима за много веће средине, те да је прва година њеног рада показала да се ради о неодрживом дугорочном пројекту.
"Болница је предвиђена за много веће подручје према својим капацитетима и за већи број становника. Није искључено да држава може да донесе закључак да гради и опрема такву болницу, али онда мора да пронађе и буџетска средства, а не да се ослони на средства Фонда, јер она могу бити за оне установе које су у плану и мрежи, а овдје су расходи само у једној години, након пуштања у рад, повећени за 1.200.000 марака", изјавио је бивши министар здравља Слободан Станић.
И обавезе невесињске Болнице увећени су за 663.000 марака, које су у 2014. износиле 3.954.150, а у 2015. 4.617.199 марака.
Директор Болнице у Невесињу Велибор Миливојевић каже да је ова установа била пред финасијским колапсом 2012. године, али да су потом три године разним уштедама годишњи губици сведени на нулу. Губитак у 2015. забиљежен је пресељењем у нови објекат.
"Нови објекат је много већи од старог, па су се повећали трошкови одржавања. Добили смо вриједну опрему коју је потребно одржавати, тако да у 2015. долази до повећања нашег минуса, али бих подсјетио да у тих 590 хиљада улази и 120 хиљада камата од неплаћених доприноса из неког ранијег перида, тако да је тај стварни реални губитак много мањи", каже директор Болнице у Невесињу Велибор Миливојевић.
Међутим, Миливојевић тврди да је Болница одржива у оваквом систему, јер је већ у 2016. знатно повећан обим посла, што потврђује финансијски резултат из првих шест мјесеци који је позитиван:
"Свакако ту треба истаћи велику заслугу акедимика професора доктора Предрага Пешка уз помоћ кога је, далазећи овдје са својим тимом и обављајујући најсложеније интеревениције за које се до сада ишло у Београд, повећано приходовање, као и упосленост наших радника, па је резултат у првох шест мјесеци ове године позитиван".
У невесинској Болници напомоњу да услуге у овој установи сада траже пацијенти не само из Републике Српске, већ и из: Федерације, Македоније, Словеније, Хрватске, Црне Горе.
(БН телевизија)
Према ријечима бившег министра здравља Слободана Станића, Болница у Невесињу специфична је по томе што је захваљујићи донацији „Михајла Лабала“ ова мала херцеговачка општина добила савремену и веома опремљену здравствену установу, али са капацитетима за много веће средине, те да је прва година њеног рада показала да се ради о неодрживом дугорочном пројекту.
"Болница је предвиђена за много веће подручје према својим капацитетима и за већи број становника. Није искључено да држава може да донесе закључак да гради и опрема такву болницу, али онда мора да пронађе и буџетска средства, а не да се ослони на средства Фонда, јер она могу бити за оне установе које су у плану и мрежи, а овдје су расходи само у једној години, након пуштања у рад, повећени за 1.200.000 марака", изјавио је бивши министар здравља Слободан Станић.
И обавезе невесињске Болнице увећени су за 663.000 марака, које су у 2014. износиле 3.954.150, а у 2015. 4.617.199 марака.
Директор Болнице у Невесињу Велибор Миливојевић каже да је ова установа била пред финасијским колапсом 2012. године, али да су потом три године разним уштедама годишњи губици сведени на нулу. Губитак у 2015. забиљежен је пресељењем у нови објекат.
"Нови објекат је много већи од старог, па су се повећали трошкови одржавања. Добили смо вриједну опрему коју је потребно одржавати, тако да у 2015. долази до повећања нашег минуса, али бих подсјетио да у тих 590 хиљада улази и 120 хиљада камата од неплаћених доприноса из неког ранијег перида, тако да је тај стварни реални губитак много мањи", каже директор Болнице у Невесињу Велибор Миливојевић.
Међутим, Миливојевић тврди да је Болница одржива у оваквом систему, јер је већ у 2016. знатно повећан обим посла, што потврђује финансијски резултат из првих шест мјесеци који је позитиван:
"Свакако ту треба истаћи велику заслугу акедимика професора доктора Предрага Пешка уз помоћ кога је, далазећи овдје са својим тимом и обављајујући најсложеније интеревениције за које се до сада ишло у Београд, повећано приходовање, као и упосленост наших радника, па је резултат у првох шест мјесеци ове године позитиван".
У невесинској Болници напомоњу да услуге у овој установи сада траже пацијенти не само из Републике Српске, већ и из: Федерације, Македоније, Словеније, Хрватске, Црне Горе.
(БН телевизија)
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Република Српска
4
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
4
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
8
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
6
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
12
Ланчани судар код Тропика у Бањалуци, настале гужве
0
Коментари (5)
Дирк Ноwитзки
Најбоље је да свака болница из Р. Српске доводи повременео по једног искусог хирурга или другог специјалисту из Србије.Претходно обавезно дрзаву задузити за неколико милиона марака за изградњу нових зграда у тој болници и ето нама 8 најбољих болницана Балкану. А око тих болница нигдје града, сума, зецеви, вукови...То је формула за успјех.
Кејн
Болница у Нњ је једна од најбољих у региону, доктори и медицинско особље струцни и љубазни, за сваку похвалу. Е сад...знало се унапријед да це бити проблем њена одрзивост управо због малог броја становниства у односу на капацитет болнице. Ту је и цињеница да је мали број доктора специјалиста а прилику за специјализацију су добили само цланови Снсд-а и ту нема прице, довољно је погледати листу за одборнике. Не треба запосљавати разне "софере", портире и пропале студенте медицине, однедавно и "текстилне раднице",вец треба оспособљавати кадар који це заједно са локалном и републицком, па и дрзавном власти осигурати опстанак овакве установе. Залосно је сто се политика уплела тамо гдје јој бас није мјесто.
Лази и обмане
Болница у Невесињу најбоља у еx yу земљама, сви редом долазе да се лијеце....јако занимљиво, хмммм
ДЕ ГОТХИА
О КОЈОЈ МРЕЖИ ЈАВНИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА РС СЕ ГОВОРИ... ПА ТО ВЛАСТ НАМЈЕРНО КРИЈЕ И НЕЋЕ ДА ДОНЕСЕ ОДГОВАРАЈУЋУ УРЕДБУ, ЈЕР БИ ОНДА СВИМА БИЛО ЈАСНО ДА НАМ ЈЕ ЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ ПРЕДИМЕНЗИОНИРАН ЗА НАЈМАЊЕ 40% У ОБЈЕКТИМА И ОПРЕМИ, КОЈА СЕ НЕ МОЖЕ АМОРТИЗОВАТИ. АЛИ ШТА БИ ОНДА ГРАЂЕВИНСКИ ТАЈКУНИ ГРАДИЛИ И КОМЕ НЕ БИ ПЛАЋАЛИ "РЕКЕТ", А ПИТАЊЕ И ГДЈЕ БИ ЗАПОСЛИЛИ ТОЛИКЕ "УХЉЕБЕ": "ПОГОНСКЕ ПРАВНИКЕ", СЕКРЕТАРИЦЕ, МЕНАЏЕРЕ, ЕКОНОМИСТЕ И ДРУГЕ САМОЗВАНЕ СТРУЧЊАКЕ СА САМОЗВАНИХ УНИВЕРЗИТЕТА... ЗАТО СТОЈИ ОНА - БИЋЕ ЈОШ ГОРЕ...
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.