Погледајте гдје су 122 "црне" тачке у БиХ

Јавно предузеће "Цесте Федерације БиХ" прије неколико дана склопило је око 50.000 КМ (око 25.221 евра) вриједан уговор са Факултетом за саобраћај и комуникације из Сарајева о изради новог истраживања црних тачака на магистралним путевима у ФБиХ.

Овај изузетно важан документ, наиме, први је такав након 2010. године, када је урађена претходна студија која је идентификовала чак 122 опасна мјеста на путевима у Федерацији, од чега су 22 локације карактеризиране као посебно опасне црне тачке. Нову студију ради екипа стручњака на челу са професором Османом Линдовом, и овај документ, несумњиво, уколико буде даље правилно популаризиран и дистрибуиран међу возаче и грађане уопште, спасиће барем неколико десетина људских живота.

"Ово је студија која проистиче из обавеза свих управника пута, и мора бити рађена једном у три године. Дакле, истраживање ће дати одговоре које су то критичне дионице на путевима у ФБиХ", каже Линдов, и појашњава како студија може показати и да дионица на којој су се дешавале несреће није црна тачка.




"Ново истраживање ће дати одговоре колико је сад црних тачака на путевима, који су прави узрочници саобраћајних несрећа, и онда ћемо знати шта чинити", наводи он.





Иначе, како истичу из "Цеста Федерације БиХ", од свог оснивања 2002. године уложили су значајна средства "за заштиту и очување техничко-технолошког јединства система магистралне цестовне мреже".




"Из истраживања спроведених у развијеним земљама може се утврдити да је улога људског фактора у несрећама доминантна – преко 85 одсто. Истраживања су показала да је утицај пута на настанак саобраћајне несреће мали, и креће се од четири до 12 одсто. Конкретно, према извештају МУП-а ФБиХ, утицај пута на настанак саобраћајне несреће креће се од један до два одсто", наводи Мирсад Диздаревић, дипл. инжењер и савјетник у Кабинету Управе предузећа, и додаје да управо ови подаци говоре да и друге институције у држави морају дати свој допринос у смањењу броја несрећа, односно погинулих и повријеђених особа.



"Наглашавамо да само координирајуће активности могу довести до жељеног циља", закључује Диздаревић.

Значајан фактор ризика, о којем се не говори много, представља чињеница да због лошег животног стандарда грађани БиХ возе можда и најстарија возила у овом дијелу Европе. Истовремено, многа од тих и таквих "распадајућих" возила завршавају са фризираним моторима, и све то скупа, укључујући неразвијену свијест углавном младих возача, узрокује велики број несрећа на путевима БиХ.



Извор: Независне новине