У џеп стрпају 142 дјечија додатка

Поређења ради, парламентарци у ЕУ имају само два пута већу плату од просечне плате у земљи. Плата посланика у Парламентарној скупштини БиХ, који су најбоље плаћени у Европи, а најмање раде, 40 пута је већа од месечне помоћи за социјално угрожене, а чак 142 пута већа од додатка за друго дете у Српској.

Да су социјалне разлике код нас изражене у односу на регион показује податак да председник РС са платом од 5.000 КМ зарађује шест пута већу плату од просечне плате у Српској, док председник Србије има тек два и по пута већу плату од просечне плате својих суграђана.

Директори јавних предузећа у Српској са платама од 3.000 до 5.000 КМ зараде од шест до десет пута више него радници у привреди.

Ови примери показују колико је друштво у БиХ подељено и неправедно. С једне стране су функционери са енормним зарадама, а с друге - већина становништва које преживљава. Питање је како да онда функционери у БиХ, који би требало да заступају интересе грађана, могу да схвате народ и њихове свакодневне муке?!

Јован Радовановић, председник Удружења вишечланих породица “Четири плус” из Бањалуке, каже да политичари одавно немају слуха за потребе грађана нити их додирују њихови проблеми.

"Нису им довољне плате које имају, па се гурају да уђу у што више одбора, комисија… само да имају што више, а њихов рад не вреди ни једног дечјег додатка", каже Радовановић.

Политичарима је лични интерес изнад општег интереса.

"Не занима њих што све теже живимо, што се рађа све мање деце и што нас полако нестаје; битно је да су напунили своје џепове и збринули своју децу", истиче Радовановић.

Социолог Немања Ђукић каже да су политичари у БиХ склони искориштавању.

"Људи који се баве политиком код нас само грабе себи, егоистични су и кад имају моћ хоће још, а не занимају их други", оцењује Ђукић.

Он истиче да кривицу сносе и грађани који толеришу такав тип политичара.

"У Грчкој када поскупи хлеб десет центи пола Атине се дигне на ноге. Код нас не знам шта да се деси нико нема воље да се буни", истиче Ђукић.

Разлог безвољности грађана је техника владања у БиХ заснована на страху и опасности од других народа и сукоба.

Ђукић каже да је БиХ специфична јер се свака власт доживљава као заштитник слободе и државе и напад на власт се третира као издаја.

"У таквој ситуацију грађанин за своје лоше економско стање окривљује себе, а не власт, у смислу да је требао отићи у иностранство, да је требао више да ради и слично. Последица свега је да имамо све више људи који имају психосматске проблеме", наглашава Ђукић.

Извор: Блиц.рс