Анализа: Два Бразилца, два директора и један Саша...!

Срећом по Партизан, па се играло због Саше Илића. Да је била европска такмичарска, можда и првенствена у Суперлиги, тешко да би црно-бели завршили меч комплетни. Тешко, јер у екипи имају бар двојицу играча који повремено показују да не поштују ни саиграче, ни струку, а ни државу која их хлебом храни.

Леонардо да Силва Соуза и Евертон Луиз као да су се трудили да упропасте спектакл намењен клупској легенди, ризикујући да на мечу ревијалног типа „попију“ црвене картоне које би сигурно и добили да је судија био из иностранства и(ли) да се рачунало у виду бодова. Нервозни, препотентни, умишљени, пргави, самозадовољни и у само себи знаном свету нарциса, бразилски фудбалери у суботу вече показали су одсуство манира потребних да се обуче дрес Партизана.

На дуелу пројектованом за аплаузе, први је заслужио звиждуке за запада и истока, јер је без лопте ударао играче клуба чији су навијачи у братским односима, ражестио се на сваку – али сваку – судијску одлуку, уносио у лице арбитру Срђану Јовановићу, махао рукама у правцу саиграча, желећи, ваљда да им саопшти „дајте мало мени лопту“, а врхунац безобразлука показао приликом измене у 61. минуту, кад се наљутио на Марка Николића и није ни сачекао крај меча, нити видео гол Ђорђа Јовановића, већ је самоиницијативно одјурио у свлачионицу.

Прорадиле су „бубице“ и код другог Бразилца. И он је неколико пута нашао за сходно да уместо Јовановића дели правду и да уместо фудбала игра бокс, па се умало није у уводу меча потукао са једним играчем солунског тима, да би на крају и сам, за својим земљаком, отшетао у свлачионицу, остављајући остале стартере да се на клупи, умотани у јакне питају: „јесмо ли ми луди?“.

Најгоре је што је и Леонарду и Евертону такво понашање дозвољено и што ће сигурно проћи некажњено, јер клуб нема снаге да се разрачуна са појавама које ремете склад у свлачионици. Не први пут. А могли би, најпре тренер Марко Николић, одмах за њим и спортски директор Ивица Илиев, да „ухвате за уши“ обојицу странаца, очитају им буквицу пред целим тимом, а да им генерални директор Милош Вазура „скине“ постотак са ионако гломазних плата, што би било најефектније упозорење како сутра не би добили црвене картоне против Вождовца (а у Европи и суспензију с каквом су се суочавали Медо Камара и АлександарМитровић).

Питање је да ли у Партизану уопште желе да виде оно што је видео цео стадион. Можда је лакше сакрити се иза Леонардовог голгтерског учинка у последњих месец дана иЕвертоновог трчања уздуж и попреко (на томе им свака част у овој лиги), мада – руку на срце – њихова партија против ПАОК-а једнако је упитна као и њихово скандалозно понашање. Против екипе која игра Лигу Европе били су неприметни у демонстрацији фудбалских квалитета, оскудни у извршавању тактичких замисли чиме су довели Гробаре у дилему да ли је то квалитет какав је наредног лета потребан тиму ако успе да визира карту за учешће неком од европских купова.

Док се тако буде мислило и радило у Хумској постоји ризик да Евертон Луиз и Леонардо даСилва Соуза постану Седрик Гогуа, па да онда све те „бомбе“, каквим их је представиоИвица Илиев, стварно пукну. И разнесу свлачионицу у „Земунелу“.

Ако се неко не сети да је боље употребити силу и бити апсолутиста него дозволити да ти сила дође главе у стању анархије. Још једноставније, покаже шаком у правцу Саше Илића и каже:
„Овако, рођаци“.

Извор: моззартспорт