Штрајком до посла, јајима до правде

У Парку „Младен Стојановић“ никло је у последњих неколико месеци право шаторско насеље, у коме штрајкују ратни ветерани, РВИ и други незадовољници.

Наког дугогодишњег обијања прагова канцеларија и чекања да власт реши њихове проблеме, неки грађани једину наду виде у привлачењу медијске пажње.

Да то може бити добар алат у решавању егзистенцијалних проблема показују примери бунџија којима су надлежни експресно излазили у сусрет, само да се „макну испред камера“ и „не дижу фрку“.



Тако је Жељко Благојевић, свој проблем решио јајима. Након две године тражење бесплатне правне помоћи гађао је зграду Владе Републике Српске јајима, а већ сутрадан га је у свој кабинет позвао министар правде Антон Касиповић и решио му проблем.

Давор Јериловић је после пет дана штрајка глађу испред Народне скупштине Републике Српске, привукао пажњу тадашњег премијера Републиек Српске Милорада Додика који му је обезбедио посао у „Електрокрајини“.

Прављењем драме свој дугогодишњи проблем делимично је решила породица Кузмић, која више од деценије покушава да докаже да је кућа у којој живе у њиховом власништву.



Они су деведесетих година мењали имовину у Хрватској, али 2003. је суд поништио уговор о замени. Када је на ред дошла деложација, Кузмићи су запретили да ће се запалити плином. Деложација је одложена, а после тога им је Министарство за избеглице обећало нову кућу.

Љупко Мишељић, новинар и активиста, каже да се све ово дешава, јер власт нема стратегију, него само тактику.

"Оно што се појави у медијима, решавају као најургентније, да би показали јавности да нешто раде. Решавају, дакле, појединачне случајеве, под изговором да „остали нису предвиђени буџетом“ или да је „у току израда стратегије“, а нико од њих нема појма како се праве стратегије, нити чему оне служе", каже Мишељић.



Када је у фебруару дошао у Бањалуку и започео штрајк у парку, Његош Томић, син погинулог борца из Вишеграда тражио је запослење у Хидроелектрани Дрина, тврдећи да као син погинулог борца има право на то.

"Након 17 дана штрајка, понудили су ми посао у ХЕ, и скоро 40.000 КМ у новцу, да се макнем из парка, али ја сам одбио, јер желим да истерам правду за сву децу погинулих бораца", каже Његош.

Он је и данас ту, али не зна до кад ће остати, јер му је, каже, инспекција најавила рушење шатора.

Извор: Блиц