Искрени Круно Симон: О Србима само најбоље!

Била два Србина, Хрват, Словенац... Звучи као почетак неког вица, али Армани из Милана у својим редовима заиста има „малу Југославију“ у свом тиму. Зоран Драгић, Крунослав Симон, Мирослав Радуљица и Милан Мачван. 

У Италији добро памте златне генерације југословенске кошаркашке које су харале планетом, али памте и ратове који су разорили једну велику и моћну државу. Наравно, кад год се на једном месту, у једном тиму, нађу играчи из неколико бивших југословенских република, увек је прва тема - односи међу људима? А леворуки хрватски шутер не крије да на своје саиграче гледа као на велике пријатеље.

"Ми смо нова генерација, ми смо увек заједно, излазимо заједно, причамо исти језик. У било ком тиму где сам играо био је бар један српски играч и о њима могу да говорим само најлепше ствари. Ево, на пример, Мирослав Радуљица - он је један од најбољих центара у Евролиги и то ће сигурно показати. Он ће бити наше тајно оружје", поручује Симон у разговору за италијанску Републику. 

Током летњих квалификација за Олимпијске игре у Рију Симон је управо био један од најзаслужнијих што је Хрватска обезбедила визу за Јужну Америку, а уједно је био и човек који је Италију у финалном мечу бацио на колена.

"Имали смо јачи тимски дух, бар те вечери. Била је то наша утакмица, ништа није могло да нас спречи да дођемо до циља. А видели смо да Италија ту утакмицу игра без самопоуздања. Недостајала је та искра у очима, а ми смо је имали. Али, у Хрватској је и даље тешко... Последњу медаљу освојили смо 1995. године. Имамо талента, баш као и Италија, зато мислим да је будућност италијанске кошарке светла".

Симон је открио и да је много тога научио од легендарног Тонија Кукоча.

"Дражен Петровић је умро када сам имао осам година. У то време био је на врхунцу каријере, али прерано се угасио тај пламен. Кукоч је био на врхунцу када сам ја почео да играм. Леворук играч као и ја. Када је још био играч Чикага једном приликом ми је рекао: 'Када постигнеш кош само један играч биће срећан, а када поделиш асистенцију - бар двојица'. То је лекција коју и данас памтим".

Извор: моззартспорт