Намети на радничку плату су све већи

Цвијета рад на црно. То је реалност – категорични су послодавци. Док синдикалци упозоравају да мора да се почне са примјеном закона, послодавци напомињу Владу Српске да добро обрати пажњу када буде писала Економску политику за 2017. годину.

У Писму намјере које је Влада Републике Српске потписала са Међународним монетарним фондом, најбитнији печат је свакако онај на побољшању услова за развој привреде. Ипак, цифре говоре да је папир далеко од стварности. Од 2008. године намети на радничку плату су само расли и то је једина видљива промјена.

Што се тиче плате од 500 марака, порези и доприноси премашују половину. На овај износ на рачун Фонда здравственог осигурања се уплаћује 99,5 марака. За Фонд пензијског и инвалидског осигурања издваја се готово 154 марке; дјечија заштита узима свега 12,4 марке, а осигурање за вријеме незапослености 8,3; порез на доходак износи 35,5 марака, а нова правила игре подразумијевају и солидарни порез који је на ову плату двије конвертибилне марке, што је укупно чак 311 марака.

Послодавци напомињу да је Република Српска у посљедњих 8 година повећала укупно оптерећење на радничку плату са 32,7 на 38,5 одсто.

Управо због високих намета, цвјета рад на црно. Према процјенама Савеза синдиката Републике Српске, непријављених радника у Српској је 80 хиљада.

За економске аналитичаре грешка је у систему и пореској политици. Не постоји систем истог опорезивања сиромашних и богатих у свијету, као што је случај код нас.

Послодавци траже да се стопе пореза и доприноса врате на ниво из 2008. године када је збирна стопа износила 28 одсто, јер мањи намети значе више запослених, а више радних мјеста значи и више новца у буџету. Систем једног радника на једног пензионера је на дуже стазе неодржив, категорична је пословна заједница.



(БН телевизија)