Прича: Еее, какав је то навијач...!

Има ли ко - вернији?

Тешко да ће се на целом свету наћи човек спреман да стане на црту Емануелу Масмежану, 14-годишњем дечаку из Бомеа, градића на крајњем западу Швајцарске, који важи за једног од најоданијих кад се поведе реч о навијачком покрету.

Овај тинејџер редован је на утакмицама друголигаша Ле Мона. Толико редован да не гледа само мечеве код куће, него иде на свако гостовање. Не возом или аутобусом - као сав нормалан свет - него клупским аутобусом, заједно са играчима и члановима стручног штаба, којима је прирастао за срце својим фанатизмом.

„Изгледа да сам поново једини навијач моје екипе на трибинама“, изјавио је Масмежан после сусрета у Цириху, на коме је бодрио свој тим у ремију са лидером на табели Друге лиге Швајцарске (1:1).

На трибинама чувеног Лецигрунда у суботу вече било је тачно 8.489 гледалаца. Сви су навијали за Цирих. Осим тог једног, чије срце куца за Ле Мон.

Каже да за сваки меч има идентичну увертиру. Тачно 90 минута пре почетка - јер тад његови и улазе у свлачионицу - Емануел на трибинама развије транспарент, заставе, намести бубњеве, а кад утакмица крене, почне да у њега удара из све снаге. Навија нормално. Без петарди, бакљи, димних бомби. Само бубањ, грло и длан. Плус понека конфета кад његови дају гол, као што је био случај против Цириха.

„Момак је невероватан, бод који смо освојили поклањамо њему“, изјавио је после меча нападач Ле Мона Патрик Бенгондо.

Занимљиво је да је у фебруару 2014, дакле са само 12 година, Емануел Масмежан, са још два пријатеља основао Удружење навијача Ле Мона. Они нису баш били „загрејани“ за идеју до краја, убрзо је све спало на његова плаћа.

Не одустаје, иде на свако гостовање, пропушта чак и породична окупљања, све зарад вољеног клуба:

„Чини ми се, ипак, да мом граду недостаје мало више спортског духа“.

Извор: моззартспорт