Рогатички кромпир и даље се веома цијени
На висоравни Борике код Рогатице и најсиромашније домаћинство произведе неколико тона чувеног боричког кромпира.
Република Српска
Један од највећих произвођача је Драгомир Џида из села Лијеска, који је ове године сјеменским и меркантилним кромпиром засијао 25 хектара земљишта.
„Ова година је била изузетно родна и приноси су од три и по до четири тоне по дунуму. Процјена је да ћу са мојих њива и закупљеног земљишта убрати око 60 вагона ове на тржишту веома цијењене намирнице", каже Џида.
Он напомиње да на Борикама успијевају најпознатије холандске сорте кромпира као што су: кенебек, агриа, карена, фалука и дезире.
Џида је почео са једним трактором на напуштеној њиви, да би данас имао шест оваквих машина, камион, комби возило и савремено складиште за 60 вагона ускладиштења овог кртоластог поврћа.
„За мене, моје синове Душка и Жељка, који су остали да раде и живе на селу, као и снахе и унуке ово је породични бизнис у коме сви стварају и користе плодове свог рада", говори Џида.
У вријеме бербе кромпира, сви домаћини на Борикама ангажују сезонске раднике, углавном женску радну сангу. Татјана Љубинац каже да већ деценију учествује у кампањи сабирања кромпира код истог газде и да је зарада добра, а посао није тежак.
Сличног су мишљења и Слађана Митрашиновић из Вишеграда и седамдесетогодишња Иванка Уљар из Рогатице. „Лијепо нам је, дружимо се, надмећемо ко ће више кромпира да сакупи, али и да заради", кажу углас ове двије вриједне жене.
Цијена већ сертификованог килограма боричког кромпира је ове године 0,40 конвертибилних марака.
(БН телевизија)
„Ова година је била изузетно родна и приноси су од три и по до четири тоне по дунуму. Процјена је да ћу са мојих њива и закупљеног земљишта убрати око 60 вагона ове на тржишту веома цијењене намирнице", каже Џида.
Он напомиње да на Борикама успијевају најпознатије холандске сорте кромпира као што су: кенебек, агриа, карена, фалука и дезире.
Џида је почео са једним трактором на напуштеној њиви, да би данас имао шест оваквих машина, камион, комби возило и савремено складиште за 60 вагона ускладиштења овог кртоластог поврћа.
„За мене, моје синове Душка и Жељка, који су остали да раде и живе на селу, као и снахе и унуке ово је породични бизнис у коме сви стварају и користе плодове свог рада", говори Џида.
У вријеме бербе кромпира, сви домаћини на Борикама ангажују сезонске раднике, углавном женску радну сангу. Татјана Љубинац каже да већ деценију учествује у кампањи сабирања кромпира код истог газде и да је зарада добра, а посао није тежак.
Сличног су мишљења и Слађана Митрашиновић из Вишеграда и седамдесетогодишња Иванка Уљар из Рогатице. „Лијепо нам је, дружимо се, надмећемо ко ће више кромпира да сакупи, али и да заради", кажу углас ове двије вриједне жене.
Цијена већ сертификованог килограма боричког кромпира је ове године 0,40 конвертибилних марака.
(БН телевизија)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (4)
Бањалучанин
Гдје се тај кромпир може купити у Бањалуци?
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.