Велики јаз у зарадама, одлази радна снага

Зараде по професијама анализиране су у најновијем истраживању специјализованог портала, који се бави тржиштем рада "Плата.ба".

"Најплаћенија занимања од октобра прошле године до октобра ове године су у области менаџмента и банкарства, а најмање плаћени су радници у сектору туризма, гастрономије, хотелијерства и трговине", истичу на овом порталу, који од 2010. године анализира плате са више од 300 радних мјеста широм БиХ.

На листи иза генералних директора слиједе извршни директори чији је мјесечни просјек 7.217 марака. Платом од округло 5.000 марака могу се похвалити консултанти, углавном ангажовани у области економије, финансија и банкарства. Директори сектора у области банкарства зарађују 4.583, док на рачун регионалних менаџера сваког мјесеца легне просјечно 4.117 марака.

Са друге стране, најмање плаћени су трговци, који мјесечно зараде тек 350 КМ, а од њих су за само десет марака плаћенији агенти осигурања. Добрим платама не могу се похвалити ни кувари, новинари и диспечери, који су сврстани међу најслабије плаћена радна мјеста са просјеком од 370 марака, иако врхунски кувари и новинари могу достићи и петоструко већу плату. Тек незнатно изнад су конобари, док благајници мјесечно примају 390 марака.

Економски аналитичар Зоран Павловић сматра да је за ниске плате у многим областима и велики јаз у зарадама крива недовољно развијена производња и чињеница да на нашим просторима само услужна дјелатност добро функционише.

"На конкурс за једно радно мјесто у трговини у просјеку се јави између 700 и 3.000 радника. Дакле, квалификациона структура и понуда радне снаге утиче на ниво зарада. Тако и имамо ситуацију да су услужне дјелатности веома слабо плаћене, јер је велика понуда радне снаге", објашњава Павловић.

Када су у питању добро плаћене позиције, оне углавном припадају високообразованим и квалификованим радницима са искуством и одговорношћу за управљање великим компанијама.

"Привреда је са аспекта потражње и плаћености потпуно на репу, што ће нас скупо коштати у будућности", нагласио је Павловић истичући да је позитивне помаке могуће направити једино ако дође до изједначавања зарада на истим пословима у јавном и реалном сектору.

Павловић каже да је један од горућих проблема тржишта рада у БиХ одлив радне снаге.

"Нажалост још мало нам фали да останемо без радне снаге. Доказ за то је и недавни случај када је чак 30 породица из Челинца отишло да ради на аеродрому у Линцу. Добили су радне дозволе и смјештај, спаковали кофере и напустили земљу", истиче Павловић.

Извор: Глас Српске