Обавезно са Српском славити важне празнике

У разговору за Тањуг о томе зашто се устручавамо да искажемо национално осјећање и самопоштовање, онако како то чине неки други народи, и да ли је то зато што се осјећамо пораженим, српски премијер примјећује да ту имамо један велики проблем:

Зато, каже, увијек и инсистира да заједно са Републиком Српском, увијек и у сваком тренутку обиљежавамо важне историјске датуме.

"Јер, неко нас је као мотком утукао у главу да не смемо да говоримо ни ко смо, ни шта смо, јер, кад год бисмо то изговорили били бисмо омаловажавани и исмејани".

Тај притисак, према његовим ријечима, постоји већ 25 година и неважно је да ли смо изгубили за преговарачким столом или смо изгубили рат. Резултат је, тврди, исти: "А, то је да смо поражени".

"И зато, као поражена земља, трудом, радом и огромном енергијом морамо да ''се вратимо'', да идемо хитрим и умереним корацима напред", каже предсједник српске владе, увјерен да, "ако будемо били свјесни тога, мало ко може да нас заустави, те да Србија има будућност и то добру будућност".

А на питање како гледа на то што и њему лично и даље пребацују, посебно у страним медијима, његову политичку прошлост, односно промену политичког концепта са којим је ушао у политику и оног са којим сада остварује резултате, Вучић подсјећа:

"Резултати које имамо, а који су за једну политичку партију најбољи, апсолутно најбољи од успостављања вишестраначког система, нису засновани ни на популистичкој, ни на националистичкој, нити на социјалној демагогији, него на тешком раду и озбиљном послу".

Додаје да је најбоље и најјефтиније учити на туђим грешкама, мада некад није лоше научити нешто и на својим.

"Погрешите, шта ћете. А, ти што су безгрешни, читају вам буквице, знају тачно да је Вучић 17. марта 1994. године рекао то и и то, а 18. јануара 1995. то и то...А они су били чистунци и много паметни и све су знали. Исто као што знају све и данас. Само да ураде не умеју ништа. И да направе не умеју ништа, а од њиховог моралног чистунства, довели су нам и Куршумлијску и Врањску бању у ову ситуацију и довели су нас на раст од минус 3,6 БДП-а, а тај Вучић који не може да се мери с њима и не може ником да држи моралне придике довео нас је до плус 2,7", закључио је премијер Србије.

Шта му је циљ, који је то резултат послије којег би се осјећао као побједник и могао онда да каже "то је то, сад могу други", о томе каже:

"Мислим да је то апсолутно важно питање...Да бисте имали озбиљне планове, морате да имате стварне и велике снове. А, ја имам сан о економски успешној, уређеној, богатијој, неће бити богата, али богатијој Србији."

"То значи уређеније институције, лепши градови, лепше болнице, уређеније школе", додаје.

Поносан је, каже, на то што готово да нема фабрике која сада ради, а да нема неке његове заслуге у томе, због чега вјерује да ће касније, једног дана "неко паметан да каже - еј, ајде то да сачувамо и да имамо неку нову енергију"...

"Ето, тада ће Србија да буде потпуно нормална земља", уверен је. А на питање кога највише "слуша", осим себе, чије савјете цијени, Вучић одговара да иначе не воли претјерано импровизације:

"Нисам попут Савићевића, он је био велемајстор, ја сам више тип Југовића, дакле да буде апсолутна дисциплина".

Додаје, међутим, да цијени све људе, и оне у његовом тиму у влади, гдје, каже, највећи број људи и нису чланови странке коју води и коју воли, али их слуша. Али, слуша и неке друге...

"Људе за које видим да желе да помогну и многе економисте, правнике, па слушате савете од Ðуричина до Владете Костића, широк је дијапазон људи које слушате и које желите да чујете, да сазнате шта су хтели да кажу и да разумете њихове поруке. А, како ја да не слушам једног Шредера или Гузенбауера или Хелмута Кола".

А када се заврши радни дан, кад оде кући, шта га и даље брине...?

Каже да не страхује ни од чега, али да се секира што је свјестан да је и тог дана изгубио много времена на дио неважних састанака који падају у "муст до ит", у обавезни дио, а да се није довољно посветио стратешким питањима и проблемима.

"То сам научио од мојих пријатеља, и од Шредера, и од Гузенбауера, о томе ми је говорио чак и Тони Блер за свој други мандат, да је тек у каснијем периоду разумео да те мање и ситније ствари мора да препусти другима, а да се бави само великим, стратешким стварима...".

"Ја још то не могу сасвим, иако сам део тога почео да мењам. Не могу још то да укалупим на тај начин, али надам се да ћу успети", закључио је предсједник српске владе.