У недјељу помјерање казаљки за час уназад
Зимско рачунање времена почиње у недјељу 30. октобра, помјерањем казаљки на часовницима за један час уназад.
Република Српска
То значи да у недјељу у 3.00 часа, часовнике треба вратити на 2.00.
Зимско рачунање времена траје до посљедњег викенда у марту, када почиње љетно рачунање времена.
Помјерање времена се углавном обавља у ноћи између суботе и недјеље, да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.
Прелазак на љетно и зимско рачунање времена први пут је забиљежен 1916. године у земљама на сјеверу Европе ради уштеде енергија, јер се период дневног свјетла са раних јутарњих часова "премијешта" на вечерње.
Љетно рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године. Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи одредиле су да почетак љетног рачунања времена почиње посљедње недјеље у марту и завршава посљедње недјеље у октобру.
Помјерање казаљки уведено је уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућава уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
Поједини астрономи су против вјештачког "продужења" дана, јер сматрају да природу не треба "мучити", макар се то правдало и економском рачуницом.
(Агенције)
Зимско рачунање времена траје до посљедњег викенда у марту, када почиње љетно рачунање времена.
Помјерање времена се углавном обавља у ноћи између суботе и недјеље, да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.
Прелазак на љетно и зимско рачунање времена први пут је забиљежен 1916. године у земљама на сјеверу Европе ради уштеде енергија, јер се период дневног свјетла са раних јутарњих часова "премијешта" на вечерње.
Љетно рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године. Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи одредиле су да почетак љетног рачунања времена почиње посљедње недјеље у марту и завршава посљедње недјеље у октобру.
Помјерање казаљки уведено је уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућава уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
Поједини астрономи су против вјештачког "продужења" дана, јер сматрају да природу не треба "мучити", макар се то правдало и економском рачуницом.
(Агенције)
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Република Српска
4
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
4
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
8
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
6
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
12
Ланчани судар код Тропика у Бањалуци, настале гужве
0
Коментари (3)
Језик
Тако је, помјерамо казаљку а не сат.
***Н.
Ма само помјерај, никога не питај. Било горе или доле, вазно је да се помјера и да није као прије. И нека није како треба, ми хоцемо , насе' а не вријеме са неба...
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.