Историјски дан за Републику Српску
Свечана сједница Народне скупштине Републике Српске, поводом 25 година од почетка рада парламента, одржава се данас у Бањалуци.
Република Српска
Сједница почела је у 12 часова, а током цијелог дана биће одржаване протоколоране активности посвећене овом значајном датуму.
У времену када се воде политичке битке за Дан Републике, и готово свакодневно се јавност подсјећа шта се дешавало 9. јануара 1992. године, помало у други план је пао још један значајан датум у историји стварања Српске, а то је 24. октобар 1991. године.
Тог дана је основана Скупштина српског народа у БиХ, што је био одговор на прегласавање српских посланика у Скупштини тадашње СР БиХ десет дана раније. Практично, 24. октобра ударен је темељ за развој Народне скупштине Српске.
Конституисању Скупштине српског народа у БиХ присуствовало је 77 српских посланика изабраних у Скупштину СР БиХ, од тога 72 из Српске демократске странке, један из Српског покрета обнове и четири из Савеза реформских снага. Убрзо након тога придружило им се још шест посланика, па је она бројала 83 посланика, колико Народна скупштина има и данас.
На првој Скупштини српског народа у БиХ утврђено је да ће она разматрати и одлучивати о оним питањима која се односе на остваривање равноправности српског народа са осталим народима који живе у БиХ и на заштити интереса српског народа уколико они буду били угрожени, било у Скупштини БиХ или изван ње. Одлучено је и да ће признати акте Скупштине БиХ који нису супротни интересима српског народа.
Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ изјаснили у готово стоодстотном проценту за ову опцију. Плебисцит је одржан 9. и 10. новембра 1991. године када се око 1.350.000 грађана или 96,4 одсто изјаснило да жели самосталну државу српску која може да буде у саставу Србије и Југославије. Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа и почели доношење аката којима је конституисана и проглашена Република Српска.
Академик Војислав Максимовић који је тог 9. јануара 1992. године на сједници Скупштине прочитао Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ, често истиче да је 24. октобар суштински помало и важнији датум од 9. јануара.
"Ми смо одлучили да у околностима које су владале пред рат напустимо заједничку скупштину и да формирамо своју. То је најзначајнији датум у историји Српске. Након сједнице услиједили су догађаји који су конституисали нашу Републику", рекао је Максимовић, који је био задужен да отвори сједницу.

А Скупштином је од тада па све до краја рата предсједавао Момчило Крајишник. Истиче да је конституисање Скупштине српског народа у БиХ 24. октобра 1991. године у Сарајеву велики дан у историји српског народа на просторима БиХ и сигурно један од три најважнија догађаја у историји стварања Републике Српске.
Крајишник наводи да се са 24. октобром 1991. године у исту раван могу ставити само 9. јануар 1992. кад је основана Република Српска и 6. мај 1993. године, кад је одбијен Венс-Овенов план.
(Мондо/Агенције)
У времену када се воде политичке битке за Дан Републике, и готово свакодневно се јавност подсјећа шта се дешавало 9. јануара 1992. године, помало у други план је пао још један значајан датум у историји стварања Српске, а то је 24. октобар 1991. године.
Тог дана је основана Скупштина српског народа у БиХ, што је био одговор на прегласавање српских посланика у Скупштини тадашње СР БиХ десет дана раније. Практично, 24. октобра ударен је темељ за развој Народне скупштине Српске.
Конституисању Скупштине српског народа у БиХ присуствовало је 77 српских посланика изабраних у Скупштину СР БиХ, од тога 72 из Српске демократске странке, један из Српског покрета обнове и четири из Савеза реформских снага. Убрзо након тога придружило им се још шест посланика, па је она бројала 83 посланика, колико Народна скупштина има и данас.
На првој Скупштини српског народа у БиХ утврђено је да ће она разматрати и одлучивати о оним питањима која се односе на остваривање равноправности српског народа са осталим народима који живе у БиХ и на заштити интереса српског народа уколико они буду били угрожени, било у Скупштини БиХ или изван ње. Одлучено је и да ће признати акте Скупштине БиХ који нису супротни интересима српског народа.
Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ изјаснили у готово стоодстотном проценту за ову опцију. Плебисцит је одржан 9. и 10. новембра 1991. године када се око 1.350.000 грађана или 96,4 одсто изјаснило да жели самосталну државу српску која може да буде у саставу Србије и Југославије. Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа и почели доношење аката којима је конституисана и проглашена Република Српска.
Академик Војислав Максимовић који је тог 9. јануара 1992. године на сједници Скупштине прочитао Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ, често истиче да је 24. октобар суштински помало и важнији датум од 9. јануара.
"Ми смо одлучили да у околностима које су владале пред рат напустимо заједничку скупштину и да формирамо своју. То је најзначајнији датум у историји Српске. Након сједнице услиједили су догађаји који су конституисали нашу Републику", рекао је Максимовић, који је био задужен да отвори сједницу.

А Скупштином је од тада па све до краја рата предсједавао Момчило Крајишник. Истиче да је конституисање Скупштине српског народа у БиХ 24. октобра 1991. године у Сарајеву велики дан у историји српског народа на просторима БиХ и сигурно један од три најважнија догађаја у историји стварања Републике Српске.
Крајишник наводи да се са 24. октобром 1991. године у исту раван могу ставити само 9. јануар 1992. кад је основана Република Српска и 6. мај 1993. године, кад је одбијен Венс-Овенов план.
(Мондо/Агенције)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (17)
Лудило
Плебисцит расписан 1991., а референдум о осамостаљењу 1992...Шта је узрок, а шта посљедица?
ЖИКА Ж
ШТО ВУЧИЋА НЕМА НА ПРОСЛАВИ.
ДартхИнВадер
Кад будемо имали нормалан живот, то ће за мене бити историјски дан. Ово су обичне и небитне тривијалности. Нек' се ложи раја.
Дадо
Оно што ви зовете прегласавање српског народа то вам се у свијету зове демократија. Оно што ви зовете заштита српског народа кроз оснивање "српске" Републике Босне и Херцеговине то вам се у свијету зове апартхејд или ти покушај мањине да овлада већином. На ово све још кад се дода да прозивате муслимане и хрвате да су започели рат јер су изашли на референдум 1.03.1992, а ви основали без икаквог правног утемељења некакву квазисрспску државицу, не може човијек а да се не запита ко је заиста желио сукобе у Босни и Херцеговини.
Драган
Ако Бог да да се довека у Скупштини чују различита мишљења о свим ставовима који се тичу живота грађана, а само једно по питању виталних интереса РС - сложно и братско. Нека је са срећом!
Бошњак
Подржавам у цјелости опредјељење и формирање Скупштине Српског народа, с тим што ми је жао што се границе морале цртати ратом, све је ово могло бити договором нацртано и оформљено.
Мрки
Да, вазан дан као и претходни референдум. Када це повисице плата?
опет
Па ста ?!!!! ја јос гладан.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.