Сваки четврти тестирани мушкарац није отац "свог" дјетета

Каран је истакао да је, према досадашњој евиденцији, свако четврто тестирано очинство негативно што се, такође, уклапа у регионални и европски просјек.

"То не значи да сваки четврти отац није отац свог дјетета, већ од ризичних група које се тестирају или у којој неко има разлога за сумњу отприлике у 25 до 30 одсто случајева нису биолошки очеви", навео је Каран.

Према његовим ријечима, захтеви за утврђивање очинства могу бити приватни и судски и крећу се у омјеру пола-пола.

"Приватни захтјев најчешће подносе очеви или мајке када постоји одређена сумња, те прије упуштања у било какве друге поступке правне природе, желе да знају на чему су, док судски захтјеви углавно пристижу током развода брака због захтјева за алиментацију или оспоравања очинства", појаснио је Каран.

Он је истакао да зависно од ситуације "код куће" захтјеве подједнако често подносе и очеви и мајке.

"Отац подноси захтјев када сумња у очинство, а мајке углавном када желе те сумње уклонити", додао је Каран.

Он је нагласио да се резултати добију најкасније за пет дана, док је цијена анализе 250 КМ по узорку.

"Од особе која желе извршити тестирање прикупља се узорак букалне слузнице, односно ватираним штапићем се прикупе ћелије с унутрашње стране образа из уста од оца и дјетета. Нема боли нити узимања крви", појаснио је Каран.

Он је нагласио да у Заводу избјегавају тестирати узорке које је неко други узео да не би било подметања, а ради безбједности фотографишу се и родитељи и дјеца која се доводе на анализу, док родитељи морају оставити копију личне карте и родни лист за дијете.

(Срна)