Сувенир: Ракија у кесици "за понијети"

Она је сто одсто домаћи производ. Кривац је Златан Ребец, инжењер грађевине који је, на вријеме схватио да му ваља ван грађевине. Схватио је још 2008. године, да би годину дана касније купио машине за паковање и израду влажних марамица.

Ракија је пакована у кесице, а у њу стане 0,2 децилитара и функционише као сувенир.

"Идеја је настала сасвим случајно, као и све, добре идеје",  каже он.

Будући да се бави производњом влажних марамица и да се ту углавном ради о љетњем асортиману, требало је машине запослити и зими. Пала му је на памет ракија, јер је препознатиљиво, има потенцијала и страно тржиште може да га препозна. Он је заштитио и пуњење и име. Ракије има свуда, али нема много квалитетне ракије.

Међутим, има је његов пријатељ који је препознао сав потенцијал ове идеје. Одлучили су да се удруже, а коначан производ су испробавали родбина, пријатељи, познаници и тек покоји купац. Мада ко год да је пробао био је одушевљен

"Проблем су дистрибутери. Махом желе готов производ, бренд који ће да дистрибуирају, а ово треба рекламирати, нудити, трговати. Треба ми трговац који ће знати да прода производ", признаје он.

Други проблем су превелике марже, које креирају цијену за крајњег потрошача. Међутим Ребецу не пада на памет да пуни кесице са ракијом лошег квалитета.

Прави пробој на тржиште тек треба да се догоди. Производ се за сада може наћи у Загребу, Дубровнику, Сплиту и Истри. Преговара се за Ријеку, баш као и за аустријско и њемачко тржиште. Потенцијална мета су скијалишта гдје је ракија “то го” успјешно тестирана.

Машине су ту, а капацитет производње лако може да се повећа. Ресторани, сајмови, фестивали, сувенирнице, све је то простор на који би могла да се убаци ракија “то го”.

"Добар производ ће већ некако наћи пут! Треба додуше времена, али наћи ће", закључује он.

(Новилист.хр)