Политичко запошљавање у БиХ - епидемија којој нема лијека

Према подацима Центра цивилних иницијатива, у БиХ има приближно 6.000 формалних политичких функција на свим нивоима политичке власти, те око 20.000 руководећих функција унутар јавног сектора, које су незванични изборни плен. То значи да на једног директно изабраног функционера долазе још по три именована по страначкој линији.

Ту је додатних 166.000 запослених у јавној управи и другим јавним услугама, чиме се долази до податка о 191.772 особе запослене "на буџету" у БиХ - показују подаци ЦЦИ, који је покренуо кампању “Посао способним, а не подобним”.

Већина запослених у јавном сектору, јавна је тајна - од руководиоца па до чистачице - посао добијају посредством политичке партије. Из ЦЦИ упозоравају да политичка и страначка именовања и запошљавања у важним агенцијама, институцијама и јавним предузећима доводе до нерада и изостанка одговорности према закону и грађанима.

Политичко запошљавање, оцењују стручњаци, поприма размере епидемије којој нема лека. Одговорне послове добијају политички подобни, конкурси за посао у јавном сектору само су фарса, а добијање посла се договара унутар партија и мимо институција - најчешће у кафанама.

Бранко Тодоровић, извршни директор Хелсиншког одбора за људска права РС, каже да је највећи проблем што се на одговорна радна места запошљавају неквалификовани кадрови.

"Запошљава се родбина, пријатељи, кумови, љубавнице политичара, а способни млади људи немају никакву шансу и одлазе из земље. То је главни разлог што ово друштво не може да се развија и напредује", каже Тодоровић.

Државне институције које су под контролом политичких партија, крше законе и заобилазе прописе, да би ухлебили армију политички подобних.

"У јавним предузећима је од три до пет пута више радника него што треба јер свака странка која дође на власт запошљава свој кадар и после је тешко отпустити те раднике", истиче Тодоровић.

Светлана Ценић, економски аналитичар, каже да све почиње када политичке партије потпишу коалициони споразум, у којем „црно на бело“ пише која партија добија који ресор.

"Чему онда расписивање конкурса и бацање пара? Боље да распишу унутарстраначки конкурс на који ће се пријавити чланови партије, да остали не губе време", каже Ценићева.

Сматра да су за овакво стање делом криви грађани који бирају исте политичке партије, али и међународне организације које учествују у деградирању државних институција.

"Разни демократски и транзициони тренери који су дошли у БиХ и који заказују политичке састанке по кафанама дали су моћ нашим политичарима да раде како хоће", истиче она и додаје да ће, док се не врати интегритет институцијама, политика одлучивати о свему.

Већини младих циљ је да добију државни посао.

"Код нас влада мишљење да су сви приватници лопови. Млади се код приватника привремено задржавају док не добију посао у јавном сектору, небитно што ће им након неког времена нерада одумрети бар пола можданих вијуга", каже Ценићева.

Извор: Блиц.рс