Тежак положај грађевинских радника

Посљедњи Колективни уговор радници у грађевинарству и стамбено-комуналном сектору потписали су 2006. године и он више не важи, а најнижа цијена рада од 125 марака није се повећавала већ осам година.

"Грађевинари у Републици Српској имају најмање плате и у тешкој су ситуацији, јер се грађевинарством баве углавном приватне фирме у којима су радници препуштени на милост и немилост послодавцима", тврди Драгана Врабичић, предсједник Синдиката радника грађевинарства и стамбено-комуналних дјелатности Републике Српске.

"Просјечна плата у грађевинском сектору је око 550 марака, али велики број радника прима минималац од 370 марака.Постоје чак примјери да се радницима плаћају порези и доприноси на плату од 370 марака, а они примају знатно мање. Каква је тренутно ситуација, бојим се да нема шансе да се то промијени", тврди Врабичић и додаје да Синдикат тражи од Удружења послодаваца грађевинарства и стамбено-комуналних дјелатности убрзане преговоре око Колективног уговора који би радницима пружио бар минимална права и заштиту.



Чак ако се потпише нови колективни уговор, већини радника у грађевинарству то неће пуно значити, јер по новом Закону о раду Колективни уговор важи само са предузећа која имају синдикалне организације, а у грађевинарству је то ријеткост.

Радници у стамбено-комуналном сектору су у нешто повољнијем положају, јер је та дјелатност још у јавном а не приватном власништву.

"У нашем сектору најнижа цијена рада варира од 125 марака, па до 220 колико имају радници у бањалучком "Водоводу". То је мало, јер обављамо доста квалитетног посла за знатно мање плате у односу на друге секторе", истиче Миодраг Кењић из Синдикалне организације "Водовода и канализације" Источно Сарајево.

Предузећа стамбено-комуналне дјелатности суочена су и са вишком радника, јер су то јавна предузећа подложна партијским, предизборним запошљавањима. Вишак радника знатно утиче и на висину зарада.

Извор: БН телевизија