Обичаји: Чутуром позивају сватове

"Звање на свадбу са чутуром увек почињемо у понедељак преподне док дан напредује", прича нам рађевски домаћин Миливоје Мићић из Кржаве, који спрема свадбено весеље сину Ђорђу.

Миливоје је за овај свечани чин, као и остали Рађевци којима се посрећило да у завичају жене или удају чељад, обукао народну ношњу, ону у којој је његов отац звао госте њему на свадбу и деда на свадбу његовог оца. Ношња се, у овдашњим кућама, чува као "суво злато".



"Ово одело служи само када дође време да зовемо на свадбу, кад се иде на славу и у цркву, па ће, верујем, тако бити у нашој кући на многаја љета", каже Мићић.

У вуненој торбици, која је ткана на старом разбоју, ставио сам стаклену чутуру која је стара колико и младожења, упаковану у рузмарин који је гајила моја супруга, односно младожењина мајка.

У кућу где долази да зове на свадбу, домаћин дочекује речима добродошлуице, љубе се три пута и заједно улазе у дом. "Оженио се мој син Ђорђе, млада је из Лесковца, свадба је 12. новембра, па позива тебе и твоје да нам увеличате славље", речи су Миливојеве које смо забележили када је дошао да зове на свадбу у кући Добривоја Пантелића из Доњих Брезовица.

Домаћин Пантелић, како чине и остали, узима чутуру, три пута се напије, а Мићићу даје боцу пуну ракије и благосиља звање на весеље. Домаћин ставља паре на чутуру, а домаћица два дара, после чега, без дужег задржавања, следи одлазак у остале куће.

(В.Н./БН телевизија)