Исповијести радника који раде "на црно" у БиХ...

У Пореској управи ФБиХ те додају да би смањење сиве економије за само један посто довело до повећања бруто друштвеног производа (БДП) годишње у ФБиХ за око 187 милиона конвертибилних марака (КМ).

Према подацима Свјетске банке и других организација, процјењује се да се сива економија у БиХ, односно рад без пријављивања, креће у износу од око 30 одсто БДП, а претходних година се процјењивало да је била и доста већа.

Радници који нису пријављени, а који су пристали говорити за БИРН под условом заштите идентитета, тврде да се осјећају као "модерни робови", али да не смију да се буне из страха да не изгубе посао.

"Осјећам се као модерна врста роба, с факултетском дипломом, с обзиром да немам ниједно људско или професионално право. Немам право на лијечење, пензију… То је живот на кратке стазе, без могућности да се планира било шта", каже један од њих.

С друге стране, послодавци наводе да су порези на плате у БиХ много већи него у другим земаљама у Европи, те да је тешко економски издржати плаћање доприноса свим радницима.

Тридесетдвогодишња Сарајка је двије и по године радила у фирми у текстилној индустрији у БиХ. Каже да је радила по уговору о раду, али да њена примања по уговору нису одговарала ономе што је у стварности добивала.

"Око 300 КМ сам добијала на рачун и толико је стајало у уговору да ми је плата. Остатак  у првом периоду до 950, а касније до 1.200 КМ би добила 'на руке", присјећа се она. У току 30 мјесеци, колико је била запослена, радила је смјене од 7 до 17 часова, као и сваку другу суботу. Плата, како каже, није била редовна, а након прекида уговора фирма јој је и остала дужна.

Сличне проблеме има и тридесетчетверогодишњи Сарајлија који је запослен од 2002. године, када је и дипломирао на Економском факултету у Сарајеву, али до данас нема ниједног дана радног стажа.

"То је живот на кратке стазе, без могућности да се планира било шта… Не могу замислити да купим нешто скупље јер не могу да подигнем кредит. О властитом стану да не говорим, тако да не мислим ни о женидби. Само се молим да не сломим руку", каже он.

У Удружењу послодаваца ФБиХ наводе како су фирме преоптерећене наметима, с обзиром да се велики број њих користи за "исправљање буџетских дефицита".

Власник једне фирме у Кантону Сарајево каже да повремено запосленицима даје дио плате у ковертама, без плаћања доприноса, те појашњава да је на то приморан због великих намета.

Порези на плате у БиХ износе и до 69 одсто, док су у Француској око 47 посто, Њемачкој 45 одсто, а у Аустрији, Италији, Мађарској око 40 одсто. Испод 30 одсто су намети на плате радника у Великој Британији, Исланду и Швајцарској.

(БИРН)