Исусов гроб отворен након пола миленијума

Ово су први резултати рада међународног тима археолога који, предвођени професорком Антонијом Морополуом са Атинског универзитета, ради на реконструкцији Цркве Христовог гроба у Јерусалиму. У ову групу научника већ данима су упрте очи светске јавности, посебно хришћанских верника. Први пут после готово шест векова они су отворили место које се сматра Христовим гробом.

Гробница којој се клања цео хришћански свет састоји се од каменог одра у виду удубљења у зиду, исклесаног од кречњака од кога је саздана унутрашњост пећине. Мермерне плоче затечене на површинским слојевима научници објашњавају заштитом светог места. Оне су, наводно, постављене у прошлости, у жељи да се спречи откидање делова камена које су ходочасници узимали као реликвије.

Од петка, када је светло дана први пут пало на последње овоземаљско почивалиште Сина Божјег, до јуче ујутру трајала је трка археолога с временом. Тим научника добио је благослов јерусалимског патријарха Теофила за истраживање Исусове гробнице у трајању од свега 60 часова. Археолози су то време искористили да истраже унутрашњост гробнице, као и да узму узорке материјала који су се затекли у њеној унутрашњости.

"Узбуђен сам. Колена ми се помало тресу, јер ово нисам очекивао" рекао је у недељу археолог Фредерик Хиберт, члан истраживачког тима. "Не можемо апсолутно да тврдимо, али све делује као јасан доказ да локација гробнице досад није померана, што је питање које деценијама постављају научници и историчари."

У прилог тезе да се на месту данашње Цркве Светог гроба и пре два миленијума заиста налазила гробница, научници наводе своје откриће зидова аутентичних кречњачких пећина за сахрањивање испод храма.

"Ова плоча је свети камен. Он је поштован вековима, али тек сада заправо може да се види" рекла је вођа пројекта Антонија Морополу, који руководи очувањем и рестаурацијом унутрашњости храма.

Вест да је после готово шест векова светло дана продрло у гробницу Исуса Христа обишла је свет. Преко интернет-сајта чувеног магазина "Национална географија", верници и љубитељи старина са свих континената могли су да прате радове у најпознатијем јерусалимском храму.

Под будним оком десетина православних и католичких монаха који су научницима отворили врата капеле за коју се верује да чува место васкрсења, у петак је скинута мермерна плоча. Испод табле научници су пронашли велику количину камења. Археолози ће наредних недеља, комад по комад, анализирати садржај гробнице.

"Изненађени смо количином материјала који смо открили испод плоче. Научна анлиза ће трајати дуго, али ћемо коначно моћи да видимо оригиналну камену површину на коју је, према веровању, положено Христово тело" каже археолог Хиберт, не кријући задовољство што је део тима који ради на истраживању гробнице последњи пут отворене 1555. године.

Црква Христовог гроба или Црква Васкрсења Христовог налази се на брду Голгота, унутар зидина Старог града Јерусалима и, не без разлога, сматра се средиштем хришћанског света. Храм је подигнут недалеко од места где је Исус разапет. Ова богомоља духовно је седиште патријарха јерусалимског, а коришћење црквеног комплекса према древним правилима подељено је између неколико хришћанских цркава.

СВЕТ ОЧЕКУЈЕ НАУЧНЕ ДОКАЗЕ

ОД колега које раде на истраживању Цркве Христовог гроба, стручна јавност, али и читав свет, очекује јаке научне аргументе да је на том месту Христ заиста био сахрањен - каже директор Археолошког пројекта "Виминацијум" Миомир Кораћ.

Један од наших најцењенијих археолога подсећа на то да стручњаци ове струке имају проходност кроз време, али и да сваки закључак мора да има чврсто научно утемељење.

"Питање аутентичности Христовог гроба изузетно је деликатно. Оно задире у религију милиона људи. Истраживање његове унутрашњости сложен је посао, јер је реч о 20 векова историје на једном месту. Од колега које тамо раде, због тога се очекује снажна аргументација. Уколико она изостане, њихов рад биће само један од многих покушаја", каже Кораћ.

ХИЉАДЕ ХОДОЧАСНИКА

Радови на обнови капеле у чијем је подножју Христов гроб први су који се изводе на овом објекту после више векова. Црква Христовог гроба датира из времена цара Константина и царице Јелене, а данашњи изглед добила је у време крсташа. Једно је од духовних обележја свете земље Јерусалима, коју годишње посети на стотине хиљада верника из целог света.

Извор: Вечерње новости