Филм о "партизанском Јасеновцу"?!
Словенски публицист Роман Лељак, познат по публикацијама с темама из "удбашких архива" и открићима везаним уз масовне гробнице из времена пораћа, изјавио је како ради на припремама за филм о Јасеновцу као "партизанском логору" који је по његовим ријечима затворен тек 1948. године на основи наређења самог Јосипа Броза Тита.
Регион
У разговору за приватну телевизијску станицу ТОП-ТВ, Лељак је казао да у договору са сарадницима у Хрватској припрема снимање посебног филма о Јасеновцу као "партизанском логору".
То ће бити филм првенствено за хрватско тржиште, казао је Лељак, додавши да је Јасеновац као усташки логор за Хрватску "болна точка", али да постоје докази да је затворен тек 1948. године, три године након рата.
Филм ће се, по његовим ријечима, бавити јасеновачким логором од 9. маја 1945. године, па до до 21. августа 1948. године, када је како тврди Лељак, Тито наредио његово затварање.
"Јасеновац је три године дјеловао као партизански логор, од 9. маја па до 21. августа 1948. кад је Тито наредио његово затварање. О томе постоји Титова наредба", казао је Лељак, не износећи детаље.
Видео снимак прекјучерашњег интервјуа с Лељаком за телевизију ТОП-ТВ у петак је на свом порталу објавио недјељник "Репортер" близак десној опозицији.
Лељак је задњих година објавио низ књига с тематиком дјеловања тајних служби из времена комунизма, те о ратним и послератним ликвидацијама и масовним гробиштима из тог периода у Словенији, а недавно је издао и књигу те документарни филм "Худа јама - строго чувана тајна" који је на неколико пројекција приказан и у Хрватској.
Лељак је казао како се с ХТВ-ом договара о емитовању једне верзије тог филма на јавној телевизији, те да ће његов филм о стратишту Худа јама идућих мјесеци бити приказан на 50-ак пројекција у Аустрији, Њемачкој, Аустралији и Канади.
Осим тога, додао је како ради на пројекту документарног филма у коме ће обрадити дјеловање некадашње "удбе" међу хрватском и југославенском политичком и економском емиграцијом, посебно у Њамачкој и Аустрији, у чијим су акцијама дјеловали и неки агенти Словенци, попут Милана Дорича Ханзија који и данас живи у Њемачкој.
Лељаково дјеловање на откривању "тајни прошлости" у Словенији подржавају десне странке и удруге које су за лустрацију и дистанцирање од тоталистичког бившег режима, док љевица, те антифашистичка и партизанска удружења наводе како он о догађајима из пораћа пише као "аматер" односно нестручњак, не уважавајући историјски контекст и без евалуирања чињеница.
Извор: Фена
То ће бити филм првенствено за хрватско тржиште, казао је Лељак, додавши да је Јасеновац као усташки логор за Хрватску "болна точка", али да постоје докази да је затворен тек 1948. године, три године након рата.
Филм ће се, по његовим ријечима, бавити јасеновачким логором од 9. маја 1945. године, па до до 21. августа 1948. године, када је како тврди Лељак, Тито наредио његово затварање.
"Јасеновац је три године дјеловао као партизански логор, од 9. маја па до 21. августа 1948. кад је Тито наредио његово затварање. О томе постоји Титова наредба", казао је Лељак, не износећи детаље.
Видео снимак прекјучерашњег интервјуа с Лељаком за телевизију ТОП-ТВ у петак је на свом порталу објавио недјељник "Репортер" близак десној опозицији.
Лељак је задњих година објавио низ књига с тематиком дјеловања тајних служби из времена комунизма, те о ратним и послератним ликвидацијама и масовним гробиштима из тог периода у Словенији, а недавно је издао и књигу те документарни филм "Худа јама - строго чувана тајна" који је на неколико пројекција приказан и у Хрватској.
Лељак је казао како се с ХТВ-ом договара о емитовању једне верзије тог филма на јавној телевизији, те да ће његов филм о стратишту Худа јама идућих мјесеци бити приказан на 50-ак пројекција у Аустрији, Њемачкој, Аустралији и Канади.
Осим тога, додао је како ради на пројекту документарног филма у коме ће обрадити дјеловање некадашње "удбе" међу хрватском и југославенском политичком и економском емиграцијом, посебно у Њамачкој и Аустрији, у чијим су акцијама дјеловали и неки агенти Словенци, попут Милана Дорича Ханзија који и данас живи у Њемачкој.
Лељаково дјеловање на откривању "тајни прошлости" у Словенији подржавају десне странке и удруге које су за лустрацију и дистанцирање од тоталистичког бившег режима, док љевица, те антифашистичка и партизанска удружења наводе како он о догађајима из пораћа пише као "аматер" односно нестручњак, не уважавајући историјски контекст и без евалуирања чињеница.
Извор: Фена
Коментари (8)
БАНКА
ГДЈЕ СУ ДЕПОНОВАНЕ ЛИЧНЕ СТВАРИ, НОВАЦ, ПРОТЕЗЕ, И БАНЦИ ЈОСИПА РАДНИКА.
ЖИКА Ж
САМО ДВА СЛОВА ДИЈЕЛИЛА СУ ИСТОРИЈУ НА БАЛКАНУ. У ПРВОМ И ЈЕДИНОМ УЧБЕНИКУ "БУКВАР" ИЗА КОРИЦА БИЛА ЈЕ ТИТОВА СЛИКА СА ПОТПИСОМ НАЈВЕЋИ "ПРИЈЕТЕЉ НАШИХ НАРОДА" ДА СУ ИСПРЕД СТАВИЛИ "НЕ" ДРУГАЧИЈЕ СТВАРИ БИ СЕ ДЕШАВАЛЕ БАРЕМ У ПОСТ РАТНОМ ПЕРИОДУ, А МОЖДА ОВО ДАНАС НЕ БИ БИЛО ОВАКО.
боки
Ријетки су луђаци у Словенији ,али кад налете онда су то прворазредне будалетине.
борац
Народ није нормалан и прасумска племена су зивилизованија од баканаца
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.