Договори политичара - представа за јавност

Од заштите домаће производње, преко уставних промена, па све до приватизације стратешких јавних предузећа – договори су на које су се својим потписима обавезали водећи лидери у БиХ. Међутим, већина тих потписа завршила је као „мртво слово на папиру“, углавном због каснијих неуспелих политичких трговина.

Професор на сарајевском Филозофском факултету Асим Мујкић сматра да разлоге зашто потписи политичара у БиХ много и не вреде, треба тражити у чињеници да се већина тих договора склапа у кафанама, а ретко у институцијама.

"Добро знамо да се кључне одлуке не доносе тамо где би требало - у парламентима, него у кафанама или након усмених и неформалних сусрета. Осим тога, већина тих споразума настаје под притиском међународне заједнице. Како очекивати да ће неки споразум или договор бити проведен ако је суштинска карактеристика вођења политике у БиХ „споразум о контролисаном недоговарању“. То говори о парадоксу у ком се налази политички живот БиХ", каже Мујкић.

Он истиче да када би бар делић тих споразума био и проведен сигурно би у БиХ напредовала и економија, право и грађанске слободе.

Политичка аналитичарка Ивана Марић сматра да је морална одговорност политичара у БиХ на веома ниском нивоу, због чега ни њихови договори много не вреде. Осим тога, све одлуке доносе лидери странака, док су парламентарци које су грађани бирали да их представљају, само пуки извршиоци оног шта им лидери нареде.

"Лидерима је битно да направе неки „догађај“, попуне простор у медијима и онда направе неку декларацију, како би послали грађанима поруку да нешто раде. Међутим, унапред знају да су многе од њих непроводиве. Све то раде како би скренули пажњу и како грађани не би размишљали о стварним животним проблемима. Зато им политичари намећу вештачке. Слично је и са изборним обећањима. Тек када грађани почну кажњавати политичаре због таквог понашања, неке ствари ће се променити", истиче Марићева.

Потписани, а неспроведени споразуми:

Прудски споразум – потписали у новембру 2008. лидери СНСД, СДА и ХДЗ Милорад Додик, Сулејман Тихић и Драган Човић. Између осталог, споразум је предвиђао уставне промене уз међународну помоћ, решавање питања државне имовине и правног статуса Брчко дистрикта, као и организовање пописа становништва 2011. године.

Платформа о заједничком деловању – у новембру 2010. потписали лидери СНСД и СДС Милорад Додик и Младен Босић. Документом су прецизирани међусобни односи и ставови о битним питањима у БиХ.

Споразум о војној и државној имовини – у марту 2012. потписали лидери шест странака – Милорад Додик, Младен Босић, Златко Лагумџија, Сулејман Тихић, Драган Човић и Божо Љубић. Споразумом је предвиђено да перспективна војна имовина, утврђена одлукама Председништва БиХ, буде књижена у власништво државних органа одбране.

Споразум о програмско-пројектној сарадњи СНСД и СДП – у новембру 2012. потписали лидери странака Милорад Додик и Златко Лагумџија. Обавезали су се на стварање повољније пословне климе у БиХ, заштиту домаће производње, ефикаснију и рационалнију јавну управу, измене закона о ВСТС о начину избора тужиоца, заједничко инвестирање електропривреда.

Споразум о формирању власти – потписали у новембру 2014. СДА, ДФ и Савез за промене. Обавезали су се на реформе ради опоравка привреде, измене Закона о ПДВ, решавање питања „Сејдић-Финци“, књижење 63 локације перспективне војне имовине...

Извор: Блиц.рс