Како су Срби покварили своју крсну славу
Много је обичаја који немају баш никакве везе са нашом традицијом.
Република Српска
Српски народ обележава више од 60 крсних слава. На дан Светог Николе највише је свечара и оних који одлазе на славу, а најчешће се славе још и Аранђеловдан, Јовањдан, Ђурђевдан.
Православни заштитник српског дома обележава се уз одређена правила и обичаје. Међутим, много је оних који немају баш никакве везе са нашом традицијом. Све је више домаћина који себи дозвољавају планирање славе по сопственом нахођењу, тако да се читава слава претвори ни у шта друго до у свеопшти крканлук и пијанку.
Светац заштитник дома и породице, тако бива потпуно занемарен, а у први план избија управо људски грех стомакоугађања, прождрљивости и неумерености у храни и пићу, преноси “ослободјење.рс”.
Обележавање славе у српској традицији и православљу има своја основна правила
У време пред славу свештеник освећује водицу у домовима свечара. На обреду освећења присуствује читава породица са домаћином. Чита се молитва, те се светац – заштитник дома моли за здравље и благостање свих укућана. Тих дана пред славу у породици влада ведра и духовна атмосфера, теку припреме – спремање куће и послужења.
Познато је да се код Срба на славу не зове. У неким нашим крајевима гости се позивају на посебан начин, па се у куће гостију шаље лепиња или мањи хлеб који се пече за славу.
Модерно доба променило је све, па су и ови стари обичаји нестали, или се поштују ради реда. На славу се најчешће зове телефоном, иако је учтивије и прикладније учинити то лично и непосредно.
Заблуде о слави и њеном обележавању
Многи домаћини не знају ни где је у кући место славској икони, па је држе окачену на било ком зиду, или пак на орманима као украсни детаљ. Икона се, без икакве сумње, држи окачена на источном зиду, јер по православном учењу са истока долази Спаситељ.
Колач и жито главна су обележја славе. У цркву се носе славски колач, кувано жито, црно вино и свећа. Славска свећа, она већа, свечано се пали на дан славе, кад домаћин очита молитву, непосредно пре резања освештаног славског колача. Свештеник у цркви над колачем и житом чита молитву у славу и част свеца заштитника породице и у спомен на упокојене претке. Ако се припреме, а нису освештани, колач и жито немају никакав хришћански, православни смисао, као што је и бесмислено да их домаћини купе уместо да их припреме у кући.
Ипак, наш народ нарочито претерује у једном, не слутећи да тако чини један од највећих смртних грехова!
Највећа грешка нашег народа је у непознавању значаја и сврхе слављења славе. Они који не носе колач и жито у цркву, а зову госте на славу, не поштују свеца свог дома већ праве гозбу намењену гостима за обично преједање, чашћавање и вођење разговора ради чистог дружења и ништа више. Гости се смењују од јутра до мрака, домаћице проведу славу на ногама, служећи једне, а склањајући за другима. Домаћин, често припит, учествује у разговорима о политици, држави, систему, празноверју, дешавањима у чаршији… Неке породице одлутале су у вери толико далеко да славе обележавају у кафанама и ресторанима, уз музику, свеопште весеље и трубаче. Овим је основни смисао вере и крсне славе доведен до апсурда.
Нарочити је грех када се крсне славе у време великих постова и посних дана славе као мрсне. Сви свечари требало би да поштују правило о посним славама и подсећају се речи патријарха Павла: “Боље је домаћину да Никољдан не слави, него да га слави уз мрсну трпезу”.
Извор: Ослободјење.рс
Православни заштитник српског дома обележава се уз одређена правила и обичаје. Међутим, много је оних који немају баш никакве везе са нашом традицијом. Све је више домаћина који себи дозвољавају планирање славе по сопственом нахођењу, тако да се читава слава претвори ни у шта друго до у свеопшти крканлук и пијанку.
Светац заштитник дома и породице, тако бива потпуно занемарен, а у први план избија управо људски грех стомакоугађања, прождрљивости и неумерености у храни и пићу, преноси “ослободјење.рс”.
Обележавање славе у српској традицији и православљу има своја основна правила
У време пред славу свештеник освећује водицу у домовима свечара. На обреду освећења присуствује читава породица са домаћином. Чита се молитва, те се светац – заштитник дома моли за здравље и благостање свих укућана. Тих дана пред славу у породици влада ведра и духовна атмосфера, теку припреме – спремање куће и послужења.
Познато је да се код Срба на славу не зове. У неким нашим крајевима гости се позивају на посебан начин, па се у куће гостију шаље лепиња или мањи хлеб који се пече за славу.
Модерно доба променило је све, па су и ови стари обичаји нестали, или се поштују ради реда. На славу се најчешће зове телефоном, иако је учтивије и прикладније учинити то лично и непосредно.
Заблуде о слави и њеном обележавању
Многи домаћини не знају ни где је у кући место славској икони, па је држе окачену на било ком зиду, или пак на орманима као украсни детаљ. Икона се, без икакве сумње, држи окачена на источном зиду, јер по православном учењу са истока долази Спаситељ.
Колач и жито главна су обележја славе. У цркву се носе славски колач, кувано жито, црно вино и свећа. Славска свећа, она већа, свечано се пали на дан славе, кад домаћин очита молитву, непосредно пре резања освештаног славског колача. Свештеник у цркви над колачем и житом чита молитву у славу и част свеца заштитника породице и у спомен на упокојене претке. Ако се припреме, а нису освештани, колач и жито немају никакав хришћански, православни смисао, као што је и бесмислено да их домаћини купе уместо да их припреме у кући.
Ипак, наш народ нарочито претерује у једном, не слутећи да тако чини један од највећих смртних грехова!
Највећа грешка нашег народа је у непознавању значаја и сврхе слављења славе. Они који не носе колач и жито у цркву, а зову госте на славу, не поштују свеца свог дома већ праве гозбу намењену гостима за обично преједање, чашћавање и вођење разговора ради чистог дружења и ништа више. Гости се смењују од јутра до мрака, домаћице проведу славу на ногама, служећи једне, а склањајући за другима. Домаћин, често припит, учествује у разговорима о политици, држави, систему, празноверју, дешавањима у чаршији… Неке породице одлутале су у вери толико далеко да славе обележавају у кафанама и ресторанима, уз музику, свеопште весеље и трубаче. Овим је основни смисао вере и крсне славе доведен до апсурда.
Нарочити је грех када се крсне славе у време великих постова и посних дана славе као мрсне. Сви свечари требало би да поштују правило о посним славама и подсећају се речи патријарха Павла: “Боље је домаћину да Никољдан не слави, него да га слави уз мрсну трпезу”.
Извор: Ослободјење.рс
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Република Српска
4
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
4
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
8
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
6
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
12
Ланчани судар код Тропика у Бањалуци, настале гужве
0
Коментари (31)
ко је писао овако глуп текст
А сто попови могу да славе по кафанама???Ста народ да буде скрусен и да пости а попови по кафанама и са дзиповима,мерцедесима,хеликоптерима и сл.Науците ви прво попове православљу па онда паламудите другом.А како се код мене слави.....па нецу да казем боли кога она ствар како се слави....ста би сад и патролу полиције по куцама.
миро фр
народ је покварен и бјесан а попови су добри
?
Шта религија и празновјерје чине од људи и читавог народа, колективна контаминација свијести.
вјерник
Слава или крсно име,име СВЕЦА, је уствари помен.А знамо шта је помен. Пали се свијећа у помен Свецу,заштитнику, као сто се пали сваком умрлом хришћанину. Свијећа је симбол свјетлости. Према томе обичаји славе, односно помена, неби требали бити славље већ помен одржан у молитви и скрушености никако у ждерању, напијању и лапрдању. Славу или помен, заститника куце, Свеца, требало би славити у породичном кругу са што мање званица тј. гостију са скромном трпезом и без превише алкохола. А то што се у данашње вријеме слави без правила и начина тј. онако како ко оће, је одраз Православне цркве и нације, која није успјела да унифицира однос вјерујућег народа према правилима хришћанства, тако да данас имамо то што имамо.Нека Црква предузме то што треба да се према Слави и Свецима односимо или правилно или никако, јер ово што имамо данас је обичај, традиција још уз то унакажена самовољом сваког по наособ. Свако слави онако КАКО МИСЛИ НЕ УЗИМАЈУЋИ У ОБЗИР ПРАВИЛА Хршћанства тј ПРАВОСЛАВЉА. СВЕШТЕНИЦИ ИДИТЕ У НАРОД А НЕ САМО ПРЕД СЛАВУ КАД ТРЕБА ДА СВЕТИТЕ ВОДИЦУ И ДА УЗМЕТЕ АПАНАЖУ. ПОПОВИ, НЕ ФИЛОЗОФИРАЈТЕ И НЕ ПРАВИТЕ ОД СЕБЕ ЛИКА ОД ГОРДОСТИ И ВАЗНОСТИ.
Појасњење
Мозе ли ми неко појаснити засто се славе славе Видовдан и Дјурдевдан и ко је у том слуцају заститник? И јос једно питање ако свака куца има свог заститника који је светац, засто се онда уопсте молити Богу за заститу?
Херцеговац
У нас нема ових обицаја ово ниси несто у цркву зито и то. У нас се слава другације слави него у Бијељини. Слави се. Сви славе. Молимо се Господу Богу. Једном ја код домацина досо у бијељину а кни у подне раде у пољу. Казу док се несто уради па цемо око три палит свијецу. Ето вама и зито и обицаје и пуне софре хране. Слава је другација. И зато кад пусете овакве текстове мало се информисите како људи славе славу а не преписете ста се код вас ради. И наравно не објевљујте по обицају мој коментар. Бот
Мислим-ман
Наравно да поштујем овај текст и православне обичаје. Оно што је разлика код Срба у Босни од Румуњског, Грчког или Руског православља су управо ове знаменке које текст наводи. Знам да ће ме сад сви овдје збомбати, Али управо такве разлике код босанских муслимана постоје од осталог Арапског и Афричког ислама. Католичанство је доста "ископи рано" Због географске близине Рима, мада је католицизам вјера подобна модернизовању. Ово све алудира да смо ми један те исти народ који је раздијељен и раздвајан наведеним религијама. Тврдио сам много година да су те религије систематски уништавале стећке и све археолошке баштине. Стари народ који је (част свима који тврде другације) зван патаренима и разним погрдним ријечима које још увијек постоје као наказне ријечи у скандинавским и германским језицима... А глупа је и расправа око најстарије вјере балкана исто тако. Најстарији народ на Балкану су моравци, нећу да вам објашњавам у коментару тражите сами ко је тај народ и колико их има данас. Онда када схватите да су вјековима људи људе клали и убијали у име религија а те су исте те исте људе глобиле и харачиле, укључићете објективу, једино објектива и математичка анализа ствари ће вам помоћи да донекле схватите Балкан
Визант
Да и ја несто написем,па таман и наопако. Српска слава се тацније зове Крсно име а не Слава. Слава је светитељу ције се име помиње у цаст и помен на време када су наси породицни преци примил хрисцанство.
кућни колач
Морао сам се насмејати.Кућни Светац се слави као заштитник оних који у њој живе.То је одлика свеца чувара огњишта и укућана који у тој кући живе.Црква данас Слави са Бијељанском болницом Козму и Дамјана-Врачеви,Водоводи имају своју славу црквену,школе имају своју,ево страначке просторије своју,влада има своју итд...Ни једна не прође без свештеника,кољива и дебеле надокнаде истима.Ни једна јавна зграда сем родитељске куће у којој стално живе људи не треба да слави-то само раде домаћини кућа и станова који ту ноћевају.Све ове јавне установе не могу да славе него прослављају и самим тим нема ломљења колача нити кољива ни свештеника,,примјер Црњеловачка,молитва,Обрљанска Огњена Марија итд,,,.Сад нас свештеници уче да не грешимо из незнања они хоће да нам објасне како треба да грешимо.Слава по Библији није свештенички посао,освештавање БОСИЉКОМ куће дај пробајте то урадити или унети у Јерусалимску Православну Цркву да видите шта ће вам рећи.
ДРАГАН
Нека ми одговори неко зашто,,ПРАВОСЛАВНА ЈЕРУСАЛИМСКА ЦРКВА НЕМА СВОЈУ СЛАВУ-СВЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ ИМАЈУ СВОЈУ,,одговорите ми зашто немају.Зато што слепо вјерују у ЈЕВРЕЈСКУ ХРИШЋАНСКУ ДОКТРИНУ И НИСУ МЕЊАЛЕ СВОЈ НАЧИН ИСПОВЕДАЊА ВЈЕРЕ.Да је Слава постала опште народно весеље то јесте тачно али она и јесте то и служи томе.За славу се скупљамо да у здрављу и весељу обиђемо родбине и пријатеље.Црква жели да управља нечим што јој не припада ни по вјери ни по Библији.Наша Српска Слава је наша традиција и ако нас свештеници уче скромности нека за преливање прекање узму скромно 15КМ а не 30КМ,нека крену прво од себе да се реше свога греха званог-ПОХЛЕПА.
нн
Славски колац, кољиво, свијећа, вино и икона су обиљежја славе.
мислим
Ови новопецени срби(комунисти) све боље знају.
Српска-Слава
Мени није јасно да неко може написати нешто овакво што свакако није тачно.Нигде у Библији Слава не постоји самим тим ни свештеник није потребан а још мање да нам за Славу прелива са два литра вина 150 прекања и да за тај чин узима новац.Чудно он то не зове грехом иако знамо да по Библији је свако идолопоклонство грех па самим тим и Славски Светац не припадају Библији а још мање Хришћанству.Немој имати других Богова нити им служи нити им се клањај-прва заповест.Не режи себи лика,ни наличја нити му служи нити му се клањај-друга заповест.Унутар друге заповести спадају чак и Христ а поготову Слава.Одакле онда Србима слава сигурно се питате.Срби су народ који су сачували своје СЛАВЕНСКО наслеђе и Славе своја Славенска Божанства која сматрају својим кућним заштитницима а која су нам остала од старина предхришћанског периода..,,ВИДОВДАН СВЕТИ ВИД,,ПОЗНАТ као Славенско божанство,,СВЕТОВИД,,и наши топоними по тим истим божанствима дати су следећи,,ТРИГЛАВ-ПЛАНИНСКИ ВРХ,МОРАНА-МОРАВА,ДРИНА,ВЕСНА-ВЕСНИК ПРОЛЕЋА,БАБА ЈАГА,ЈАРИЛО-ЈАРНИ ИМЕ МЈЕСЕЦА КОД КАТОЛИКА,КОЛОВРАТ-КАЛЕНДАР,КОЛЕДО-ТОЧАК ИЛИ КРУГ ИТД,,.Све што Срби треба да знају то се љубоморно чува и не објављива у интересу цркве а између осталог да имамо најстарији на планети календар, ко не верује нека погледа годину изградње Смедеревске тврђаве,Душановог законика,Светога Саве црквени списи итд.,,...Наћи ће те на десетине година које су далеко старије од било које религије па чак и кинеске и јеврејске вјере.Мени није јасно због чега се ми Срби тих наших богова стидимо а Грчка на 2 еура има лик Бога Зевса иако је Хришћанска као и ми,они се за разлику од нас својих Богова нису одрекли.
Самy
Сви су у спрези,и црква и трговински лоби,а ово тренутно стање свима одговара,да се тросе паре на славу а људи никад макли од куце нису зато сто немају пара. Све мозе само да не буде скромно јер ста би наркети радили.
Нидзо
Засто покварили. Па друга су времена данас. Пита ли се ико како би наси преци славили да су имали данасње могуцности. И засто се увијек мисли да је прије било боље него данас, кад реално гледано није. Свако вријеме је некоме добро, а некоме лосе.
Рашо
Хвала пуно за један јако леп и вредн савет ,јер примећује се све чешће,да многи незнају чак ни оно основно,па на крају испадне стварно само неки кркљанац и пијанка,нажалост нашу чује често и псовка,поред неосвећене Свеће, Колача,Жита и Славског Вина.Ипак надајмо се бољему у будућности и нека је Сретна Слава свима који искрено поштују Светог Димитрија-Митровдан.
Милан Ракић – На Газиместану
Силни окопници, без мане и страха, Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и крвава трка. Заљуљано царство сурвало се с вама. Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна. Косовски јунаци, заслуга је ваша Што посљедњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маса, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави Данас нам кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше. Добра земљо моја, лажу. Ко те воли Данас, тај те воли. Јер зна да си мати; Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могаше другом свесну љубав дати. И данас, кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, знајући шта дајем и зашто га дајем..
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.