Какве уштеде праве институције БиХ?

За опозициони СНСД Извјештај о извршењу буџета Заједничких институција БиХ је неприхватљив. Они тврде да се буџет који усвоји Парламентарна скупштина, разликује од буџета који се на крају године реализује.

"То преструктуирање буџета, шта се ту дешава? Нека министарства по три пута се појављују са захтјевом за грантове, а нико не зна како се ти грантови дијеле", сматра посланика СНСД-а Душанка Мајкић.

Шеф Клуба посланика ДС-а Александра Пандуревић сматра да је Савјет министара БиХ оџао лекцију ентитетским владама како се рационално троши буџетски новац.

"Само на материјалним трошковима, Институције БиХ прошле године направиле су уштеду од 23 милиона, што је шест хиљада просјечних годишњих пензија у Републици Српској, а први пут од формирања Заједничких институција БиХ није било повећања броја запослених. Оно што забрињава у Извјештају о извршењу буџета је алармантан раст јавног дуга БиХ", сматра Пандуревићева.

"Спољни дуг БиХ 2006. године, када је на власт дошао СНСД, био је четири милиона марака, а на крају 2015. је девет милиона, што је раст од 125%. Која привреда то може да издржи? Посебно брине чињеница да је јавни дуг Републике Српске по глави становника дупло већи од јавног дуга Федерације, а расте и унутрашњи дуг Српске. То је нешто чиме Влада Републике Српске мора озбиљно да се позабави", истиче Пандуревићева.

Када су у питању ревизорски извјештаји, незадовољна је и опозиција и владајући. Истичу да је недопустиво да једна од најважнијих финансијских институција у БиХ - Управа за индиректно опорезивање добије мишљење са резервом.

Када су ревизорски извјештаји у питању забрињава и чињеница да се препоруке ревизије не поштују, те да се озбиљним пропустима у финансијском пословању појединих институција не бави Тужилаштво БиХ.

Поставља се питање да ли беспотребно плаћамо ревизоре и да ли они раде бесмислен посао?



БН телевизија