Сјећања - видео: Најдраматичнија трилогија југословенског фудбала...!

Била је то велика фудбалска трилогија. Драматичнија од оне из 1974. године коју је у Франкфурту против Шпаније решио Јосип Каталински. Без обзира што ова није имала хепиенд за навијаче Црвене звезде.

Долазили су у Београд и Реал и Бајерн и Барселона, али нико није имао такву есенцију квалитета, искуства и тимске хемија као велики Милан предвођен Аригом Сакијем. Росонери су стварали велики тим са тројицом Холанђана – Ван Бастеном, Гулитом и Франком Рајкардом. Сви су им предвиђали шетњу до трофеја Купа шампиона. Негде је тако и било, осим у двомечу, тачније тромечу са Црвеном звездом.

Представник Југославије показао је зубе на Сан Сиру. Традиционалним мајсторским слаломом Драган Стојковић Пикси је у завршници првог полувремена довео црвено-беле у вођство. Изједначио је седокоси Паоло Вирдис.



Чекао се реванш у Београду, а испоставиће се да тај 9.новембар 1988.године представља сублимацију великог поноса и још веће трагедијев за навијаче Црвене звезде. Дрим тим из Милана за који су поред набројаних Холанђана играли Костакурта, Барези, Малдини, Гали и Анчелоти држао се зубима за ваздух како би преживео. Или да се мало нашалимо и кажемо: држао се зубима за маглу.

Звезда предвођена Бранком Станковићем урадила је све што је до ње. Нису Росонери имали решење за тактичку савршену партију Црвене звезде. Иако је имала резултат који јој је остављао простор за калкулације Звезда је јуришала ка голу Галија. Милан је преживео прво полувреме, али је у 52. минуту Дејан Савићевић донео велику радост. После скраћеног корнера послао је ракету у Миланову мрежу. Само што тај гол нису могли сви да виде.

Магла библијских размера се спустила  на Топчидерско брдо. Као никад пре, или што је још важније као никад после тог 9. новембра 1988. године. Био је то адут за који су се ухватили суперстарови Милана. Када су видели да би европски пут могли да окончају у Београду Гулит, Рајкард и Ван Бастен су по Маракани прогањали главног арбитра Дитера Паулија. Било је потребно да меч не буде прекинут до 67. минута. Међутим, арбитар је само три минута раније одлучио да одсвира крај. Истина, нису постојали елемнтарни услови за фудбал, али... Били су то, испоставиће се, минути који су одређивали збивања у европском фудбалу наредних неколико година. Сигурно знате шта се потом десило: Милан је у поновљеном мечу славио после пенала.

Колико је Милан те сезоне био доминантан најбољу илуструју следећи подаци: Росонери су у полуфиналу прегазили Реал Мадрид укупним резултатом 6:1. Док су у завршној представи торпедовали Стеауу на Ноу Кампу (4:0). Била је то прва од три везане европске титуле Милана.



Извор: моззартспорт