Без посла 83 магистра и 7 доктора наука

На бироима је највише финансијских радника и економиста, те дипломираних правника и професора разредне наставе.

С друге стране, међу високообразованим без посла је најмање професора математике и физике, ветеринара, љекара и стручњака из области информационих технологија.

"Послодавци посљедњих година највише траже управо стручњаке информационих технологија", кажу у Заводу за запошљавање РС.

Директор Агенције за запошљавање "Спектар" Мирослав Вукајловић рекао је да многи послодавци приликом запошљавања и избора кандидата углавном процјењују колико ће им будући сарадници бити продуктивни.

"Већи потенцијал за продуктивност имају кандидати који посједују више компетенција, односно више знања и искустава. То је и један од кључних елемената приликом готово свих запошљавања", истиче Вукајловић.

Према његовим ријечима, послодавци немају времена ни новца да ризикују и запосле некога са високом стручном спремом ако он нема потребне вјештине.

"Велики је и број компанија које запошљавају људе без искуства, али који имају добру мотивацију за рад, познају стране језике и имају разне друге компетенције", сматра Вукајловић и додаје да посједовање факултетске дипломе није пресудно приликом запослења.

Како би млади активније тражили радна мјеста, уз подршку "Пројекта запошљавања младих ЏЕП" који финансира Влада Швајцарске, успостављена је мрежа клубова за тражење посла. Ови клубови у оквиру Завода за запошљавање РС постоје у Бањалуци, Градишци, Српцу, Новом Граду, Добоју, Модричи, Теслићу, Дервенти, Руду, Зворнику и Невесињу.

"Закључно са 30. септембром ове године до посла уз подршку ових клубова дошло је 347 људи", рекли су у Заводу и додали да је лани 608 младих путем клубова успјело да пронађе запослење.

Економски аналитичар Зоран Павловић истиче да образовни систем већ годинама не прати потребе тржишта и да је то главни узрок великог броја незапослених са факултетским дипломама.

"Тржиште рада мора бити жила куцавица која ће Министарству просвјете говорити којим путем да иде. Ако се ту направи грешка у корацима, која се очигледно прави, онда имамо хиперпродукцију кадрова који никоме не требају и који никада неће наћи посао", истакао је Павловић.

С друге стране, кадар који је потребан послодавцима, како каже Павловић, уписна политика, нажалост, не фаворизује довољно.

"Стране компаније отварају фирме код нас и увијек су им потребни квалитетни стручњаци у области информационих технологија", додао је Павловић.

Извор: Глас Српске
Фото: Глас Српске