Ђурић неовлаштено потписао позајмицу Владе Српске "Боски"

Драган Ђурић се није појавио на данашњој главној расправи по тужби коју је Министарство трговине и туризма РС поднијело против „Зекстре“ и „Делте“, а на коју је уредно био позван.

Министарство трговине и туризма РС тужило је конзорцијум “Зекстра групу” и “Делта Реал Естате” тражећи да врате 495.000 КМ, плус затезне камате, које је Министарство уплатило Синдикалној организацији „Боске“ за измирење обавеза према њима.

Спорни уговор је, како се данас могло чути на расправи, потписан 3. јула 2009. године, односно након што је конзорцијум приватизовао „Боску“.

Уговор је потписао министар трговине и туризма Предраг Глухаковић, Драган Ђурић испред конзорцијума и тадашњи предсједник Синдикалне организације „Боске“ Бранка Гостић.

Након низа састанака на којима је било ријечи о враћању овог новца, Влада РС је са Ђурићем договорила анекс уговора који је превдвиђао да им новац буде враћен у двије рате. Влада је крајем 2009. године чланицама конзорцијума послала уговор и анекс на потпис, али су ти уговори враћени без потписа.

Заступници србијанских фирми тврде да тај уговор није ни потписан, јер га у супротном Министарство не би слало поново на потпис, док представници Министарства тврде да је уговор послат јер на њему није било печата, али јесте Ђурићев потпис, док анекс није ни потписан, нити је било печата.

Правобранилаштво РС, као заступник Министарства трговине остало је при тужбеном захтјеву, док су пуномоћници „Зекстре“ и „Делте“, такође, остали при својим тврдњама да је тужба неоснована.

Тегелтија: Враћање новца ниједног момента није било спорно

На данашњој главној расправи у својству свједока саслушане су помоћник министра за трговину Душанка Тегелтија и Оливера Куњадић која је, такође, запослена у Министарству трговине.



Тегелтија је истакла да је након исплате новца радницима било низ састанака са представницима конзорцијума на којима се разговарало о начину враћања новца Влади РС.

„Конзорцијум је у више наврата исказао спремност да тај новац врати, али у двије рате, тако да је Влада дала сагласност на акенкс уговора кји је предвиђао да се прва рата врати крајем 2009., а друга крајем 2010. године. Дакле, разговарали смо о начину враћања новца, а само враћање није било спорно ниједног тренутка“, казала је она и додала је да је уговор између Министарства, конзорцијума и Синдикалне организације потписао и Ђурић.

Куњадићева, која је у вријеме настанка спорног уговора била секретар Министарства, рекла је да су, након што је Влада дала сагласност за потписивање анекса, и анекс и уговор послати конзорцијуму, али су након извјесног времена враћени непотписани. Рекла је и да је уговор, заједно са анексом, послат конзорцијуму јер он није имао печат.

„Представници конзорцијума су тражили да они предложе анекс уговора као што су предложили и начин извршења и из тог разлога је Министарство упутило и уговор и анекс уговора у Београд како би се они потписали“, казала је Куњадићева.

Одговарајући на питања пуномоћника „Зекстре“, Куњадићева је казала да је новац уплаћен на рачун Синдикалне организације јер су у то вријеме сви остали рачуни РК „Боска“ били блокирани.

Она је рекла да не може прецизно одговорити на питање да ли је неко провјеравао да ли је Ђурић имао овлаштење за потписивање спорног уговора.

„Ја лично нисам провјеравала, али је Ђурић имао пуномоћ за потписивање уговора о продаји акција „Боске“, као што је био присутан и у свим разговорима након продаје”, нагласила је она.



Барош: Потпис Драгана Ђурића на уговору омашка

Заступник „Зекстре“ Предраг Барош је рекао да Министарство сигурно не би поново слало на потпис уговор као и више ургениција да је он потписан. Казао је и да је конзорцијум формиран за само један правни посао и то за куповину РК „Боска“, те да је Ђурић само за то имао пуномоћ.

„Из приложене документације произилази да уговор између Владе и Синдикалне организације РК „Боска“, као и анекс уговора конзорцијум никада није потписао и из тог разлога је Влада РС послала велики број дописа и ургенција којима захтјева потписивање и овјеравање ових уговора. Потпис Драгана Ђурића на уговору се нашао усљед чисте омашке. Међутим, овај уговор никада није овјерен нти је Ђурић имао овлашћење да заступа конзорцијум приликом потписивања овог уговора“, рекао је Барош.

Барош је рекао и да поднесена тужба само указује на ненамјенско трошење буџетског новца.

Он је за ЦАПИТАЛ рекао да се Ђурић није појавио на расправи због неодложних приватних обавеза.
Што се тиче Ђурићевог потписа на уговору, иако за то није имао овлаштење, Барош је рекао да то не значи да се он лажно представљао.

„Не ради се о лажном представљању. Једноставно, чланице конзорцијума нису одлучиле да потпишу тај уговор, као ни анекс уговора. Тачно је да Ђурић није имао пуномоћ да потпише уговор, нити је био директор „Зекстре“, а како је дошло до тог потписа, нисам упознат“, рекао је Барош.

Заступник „Делте“ такође је одбацио наводе из оптужнице тврдећи да Ђурић није имао пуномоћ за заступање конзорцијума. Казао је и да у моменту потписивања уговора Ђурић није био ни директор „Зекстре“, а поготово не „Делте“.

Извор: ЦАПИТАЛ