Изгубљено повјерење у јавне конкурсе
Како до посла у БиХ, питање је које мучи армију незапослених. Јавни конкурси углавном “намјештени”, огласи за посао са захтјевним условима – највећи су изазови са којима се суочавају незапослена лица. У таквој ситуацији не чуди податак да више од 78 одсто грађана жели живјети и радити у иностранству.
Република Српска
“Имам два факултета, говорим пет страних језика и не могу да нађем посао у нашој лијепој држави”, каже нам случајна пролазница за осмјехом на лицу, јер јој ништа друго и не преостаје.
Нажалост, ова дјевојка није изолован случај. Много је таквих који упркос знању и способностима, сједе код куће надајући се да ће осванути боље сутра. А боље сутра никако да сване. Дуго чекање гаси наду, разочарење постаје све веће, а расте жеља за одласком из ове земље.
Колико је повјерење грађана у јавне конкурсе изгубљено најбоље показује скорашњи и несвакидашњи случај у Бијељини, када је послије неуспјешног конкурса из децембра прошле године др Винко Ђурић ове године расписао конкурс у којем је пажњу привукла једна нетипична реченица: “Овај конкурс није намјештен”.
“Ја нисам имао никога свога да би му намјестио посао, јер син је на специјализацији за интерне болести за болницу Бијељина. Другог никог нисам имао да бих протежирао. Ове године опет сам тражио одобрење министарства здравља да распишем конкурс за специјализацију из медицине рада и по том одобрењу сам расписао конкурс у новинама у коме сам навео баш тако да није намјештен конкурс”, прича др Винко Ђурић.
Та нетипична реченица овога пута привукла је четири - пет кандидата, каже др Винко Ђурић који истиче да је и у његово вријеме вјероватно било људи који су добијали посао преко неких веза али било је више фирми које су радиле, више је било радних мјеста па су се људи и запошљавали.
“Сада је много смањено тржиште за радну снагу. И онда видим да људи губе повјерење у институцију конкурса јер углавном се примају људи или по страначкој линији или родбинској вези, да не причам о другим начинима”, каже др Винко Ђурић.
“У прилог томе иде и чињеница да након ових локалних избора лидери политичких партија, носиоци листа у јавности распоређују директорска мјеста као да то није ништа спорно иако закон прописује да се на та мјеста долази путем института јавног конкурса”, каже Ана Лучић из Центара цивилних иницијатива.
Да би се бар мало повратило повјерење у институт јавног конкурса потребне су измјене закона за шта се залажу Центри цивилних иницијатива, у смислу да интервју који сада носи највише бодова и заснива се на субјективној процјени чланова комисије, носи мање бодова или се учини јавним на начин да се снима или да буду присутни сви кандидати приликом испитивања других кандидата. На тај начин смањиле би се малверзације и пут крчио способнима, а не подобнима.
БН телевизија
Нажалост, ова дјевојка није изолован случај. Много је таквих који упркос знању и способностима, сједе код куће надајући се да ће осванути боље сутра. А боље сутра никако да сване. Дуго чекање гаси наду, разочарење постаје све веће, а расте жеља за одласком из ове земље.
Колико је повјерење грађана у јавне конкурсе изгубљено најбоље показује скорашњи и несвакидашњи случај у Бијељини, када је послије неуспјешног конкурса из децембра прошле године др Винко Ђурић ове године расписао конкурс у којем је пажњу привукла једна нетипична реченица: “Овај конкурс није намјештен”.
“Ја нисам имао никога свога да би му намјестио посао, јер син је на специјализацији за интерне болести за болницу Бијељина. Другог никог нисам имао да бих протежирао. Ове године опет сам тражио одобрење министарства здравља да распишем конкурс за специјализацију из медицине рада и по том одобрењу сам расписао конкурс у новинама у коме сам навео баш тако да није намјештен конкурс”, прича др Винко Ђурић.
Та нетипична реченица овога пута привукла је четири - пет кандидата, каже др Винко Ђурић који истиче да је и у његово вријеме вјероватно било људи који су добијали посао преко неких веза али било је више фирми које су радиле, више је било радних мјеста па су се људи и запошљавали.
“Сада је много смањено тржиште за радну снагу. И онда видим да људи губе повјерење у институцију конкурса јер углавном се примају људи или по страначкој линији или родбинској вези, да не причам о другим начинима”, каже др Винко Ђурић.
“У прилог томе иде и чињеница да након ових локалних избора лидери политичких партија, носиоци листа у јавности распоређују директорска мјеста као да то није ништа спорно иако закон прописује да се на та мјеста долази путем института јавног конкурса”, каже Ана Лучић из Центара цивилних иницијатива.
Да би се бар мало повратило повјерење у институт јавног конкурса потребне су измјене закона за шта се залажу Центри цивилних иницијатива, у смислу да интервју који сада носи највише бодова и заснива се на субјективној процјени чланова комисије, носи мање бодова или се учини јавним на начин да се снима или да буду присутни сви кандидати приликом испитивања других кандидата. На тај начин смањиле би се малверзације и пут крчио способнима, а не подобнима.
БН телевизија
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Република Српска
4
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
4
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
8
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
6
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
12
Ланчани судар код Тропика у Бањалуци, настале гужве
0
Коментари (4)
Брод
Код нас у Броду ниси намјештени, једино што се увијек јави једна особа и буде примита, задњи конкурс за директора "туристичке агенције" јавила се само једна учитељица са завршеним факултетом у Дервенти иначе одборница у локалној скупштини испред снсд-а, начелник општине био љут на омладину "неће да конкуришу ни за директорска мјеста". Стварно незнам што се омладина нејавља на конкурсе.
СУПЕРХИК ИЗ БАКИНАЦА
Ста ,какав конкурс ,како нема ниста од тога док се у Бакинцима налази Суперхик који отима сиромаснима и даје богатима нема конкурси без стеле.
ВБ
Конкурси у Босни и Српској су намјештени сви до једног! Те исте конкурсе намјештају махом моћници блиски СНСД-у или то раде сами функционери СНСД-а. То је што се тиче институција у Републици Српској. Док институције на нивоу Херцеговине, а које се тичу српског кадра, ту владају моћници из источног дијела Републике Српске, односно СДС-овци. Људи моји, из ове државе треба бјежати!!!
К
Нормално да се намјестају конкурси..али најгоре је сто и кад намјестају опет неиспуњавају услове..има многих примјера али ево нпр санитарни инспектор у мг цекало се да заврси цетврту годину и да га запосле ни дана радног искуства срамота ста се ради
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.