Писмо новинара високом представнику

Сабљић оцјењује да у БиХ никад прије међуентитетска међа није била толико оштра, дубока и опасна, наводећи да је више од 520 села и заселака избрисано са географске карте у којима су, у скоро свим, прије рата живјели само Срби.

"У мањем ентитету је 18 одсто несрба, а у већем пет пута мање Срба. Дрвар је са 7.700 српских повратника `најсрпскији` град у Федерацији. У том Дрвару је посљедњег априлског викенда било 12 сахрана, а од јануара у том истом граду није рођено ниједно дијете", наводи Сабљић.

Он у писму пореди да у једном средњобосанском граду, ногометаши, Хрвати тренирају и играју на травнатом терену јер их је у том граду већина, а њихове комшије Бошњаци, тамо иза жице, тренирају на терену са шљаком, док професор Мустафа Шантић каже да у западном Мостару предаје глазбу, а у источном музику.

"У овој земљи је још 11 школских објеката у којима на једна врата улазе Хрвати, а на друга дјеца Бошњака. Када би се међу њима заломио неки Србин, ушао би на врата куда и дјеца Хрвата. Правдају то тиме да је криж ипак мало ближи крсту него ли полумјесецу", наводи Сабљић.

Он пише да у Стоцу и Ускопљу, односно Горњем Вакуфу, када играју репрезентације БиХ и Хрватске, ситуација је за мало па иста као и `93. када су се Босанци и Херцеговци најжешће тукли, те да није познато да ли игдје у Европи постоји град као Мостар у коме избори нису одржани већ осам година.

"Незнано је и да ли ће их ускоро и бити. О судској пресуди у случају `Сејдић и Финци` да се и не говори, баш као ни о подизању оптужнице против човјека под чијом командом је убијено или уморено бар пет стотина Срба. Међу њима су четири моја ратна друга који су сахрањени без главе", навео је Сабљић.

Он пише да "међународњаке" и Инцка не брине ни чињеница да резултата посљедњег пописа становништва у земљи јада и чемера, нема још ни на видику.

"Не брине Вас ни то што је за осам година идентификовано тек око тристо српских несрећника те да Република Српска тражи, и то безуспјешно, још 1.662 несталих", наводи Сабљић.

Он пише да Инцка не брине ни то што је у посљедње три године у напуштеним српским насеобинама прекопано око 200 гробова Срба, а нико не зна гдје су однесени скелетни остаци из њих.

"Све су прилике да Вас не брине ни пријетња новим ратом оног монструма Сефера Халиловића, а нити ратни покличи ефендије Церића и сабраће му преко велике локве. Не брине Вас господине Инцко ни још пуно штошта дргог сличног већ наведеног, али Вас зато господине Инцко брину највише Милорад Додик, Република Српска и референдум о њеном рођендану", наводи Сабљић.

Он у писму Инцку наводи и да нико у БиХ није против тога да он подноси извјештај УН, јер је и тој земљи стало да буде члан велике породице оних који промовишу мир и боре се за њега. "Али господине Инцко није ли се у тај Ваш извјештај бар једном могло написати и ово што сам и истраживао и навео", пита Сабљић.

Сабљић је подсјетио да се 40 година бави новинарством, али да толику мржњу према једној страни нигдје, осим оних ратних монструма, није ни чуо ни видио ни доживио.

"Ви ћете отићи из ове земље са дебелим банковним контом на рачуну. Остаћемо у њој ми, обични смртници да живимо или можда боље рећи да покушамо живјети живот и без Вас. Нека Вам свевишњи опрости гријех који је далеко од било какве дипломатије коју свијет познаје. Гдје ће Вам душа господине Инцко?", написао је Сабљић у отвореном писму високом представнику у БиХ Валентину Инцку које је доставио Канцеларији ОХР-а у Сарајеву и медијима.

Извор: Агенције