Вјечити жал: Крајишке општине и излаз на море

Лукић је био у српској делегацији на преговорима у Дејтону, гдје је 21. новембра 1995. године парафиран Дејтонски мировни споразум, којим је окончан рат у БиХ.

* ГЛАС: Навршава се 21 година од потписивања Дејтонског споразума. Како са ове дистанце гледате на мировне преговоре и оно што су они донијели у БиХ?

ЛУКИЋ: Многи се питају шта је донио Дејтонски споразум. Најважније је да је донио мир. Други важан допринос је да су направљени перогативи и документа који су створили ред, однос и основу за живот. Свако је више желио него што је добио, али можда је то и добро, јер су многи захтјеви били нереални.

* ГЛАС: Шта Вам је из тих дана остало урезано у сјећање и да ли је српска страна извукла максимум из преговора?

ЛУКИЋ: Медијатори који су све водили су се постарали да нико не добије оно што је желио и да нико не добије превише. Мени је остао жал за двије ствари које нисмо, а чини ми се, да смо могли да добијемо, да смо се боље припремили и више вјеровали једни другима у нашој југословенској делегацији. Могли смо изгубити мање крајишких општина и добити излаз на море.

* ГЛАС: Да ли је Дејтонски споразум данас угроженији и на климавијим ногама него претходних година?

ЛУКИЋ: Тешко је наћи ту вагу, а чини ми смо да смо ми изазвали неке страхове и направили их већим него што они објективно јесу. И раније смо, а и сада говоримо да смо угрожени. То није тачно. Не треба заборавити да се границе у БиХ не могу ни случајно мијењати без сагласности ентитета и да нема ни говора да их мијења неко са стране, као што неки пријете и причају. Дејтон би могао мијењати онај састав који је и гласао о њему, а зна се које су то државе и питам се ко би их сада саставио и да буду јединствени.

* ГЛАС: Огроман број надлежности пренесен је на БиХ, иако нису прописане у Дејтонском споразуму, а те тежње не престају ни данас. Колико дејтонски Устав може још живјети, с обзиром на то колико је оскрнављен?

ЛУКИЋ: Морамо се мало вратити. Дејтонски процес није био само у Дејтону. Он је почео много прије и многе одлуке су донесене раније. Када су у питању проценти, преговори су започети у Женеви крајем 1993. године. Послије повратка Радован Караџић ми је пренио да му је Харис Силајџић тражио трећину БиХ и да се он сагласио са тим. Рекао је да му је Јадранко Прлић тражио 17,5 одсто за хрватску страну и да се сагласио са 17 одсто. У Вашингтону су се уз медијаторе састале делегације хрватске и муслиманске стране и они су те проценте сабрали и заокружили на 51 одсто. Промијенили су и име и дали назив другом ентитету ФБиХ и још неке ствари. Дакле, прашина и халабука коју дижу хрватски званичници и у коју су се укључили и њихови највиши вјерски вјеродостојници, тврдећи да су оштећени, је несхватљива. Они су се сами споразумјели и предложили 51 одсто и очигледно је то дато и на конто протјераних Срба из Хрватске. Дакле, они су знали шта су узимали, прихватали и жртвовали. Нама је то постављено као услов у Дејтону. Нисмо могли дискутовати о називу њиховог ентитета, о проценту... Када смо се вратили, Хрвати су на почетку боље стајали, а сада су често покретачи иницијатива за измјену Дејтона. Не бих са њима пуно полемисао у вези са тим. Они мисле да неко може наредити промјену Дејтона. То није могуће и није у интересу ни БиХ ни РС, која не смије да прихвати ни помисао на тако нешто. Они морају тражити рјешење са својим ратним савезником и преговарачем из Вашингтона па да ријеше оно што треба да ријеше. Нека се они грију на властитој ватри.

* ГЛАС: Како у том свјетлу коментаришете залагање хрватског корпуса за формирање трећег ентитета, које би укључило и територију РС?

ЛУКИЋ: То је равно безобразлуку и у рангу оног - када нам је одговарало оно што је донесено ухватили смо се тога као пијани плота, али данас ако видимо да нам то баш и не одговара, за шта се побринула бошњачка страна, схватили смо да смо се нашли у заиста незавидној ситуацији.

* ГЛАС: РС заговара повратак на изворне принципе Дејтона, а све чешће се помиње његова ревизија, па чак и нови Дејтон. Шта је од тога реално и како гледати на будући статус РС у БиХ?

ЛУКИЋ: Мислим да мало више кукамо него што треба. Дали смо неке надлежности, неке је и требало дати, неке не, али треба разумјети људе којима је било тешко одолијевати притисцима, пријетњама, смјенама... Положај РС је добар, често се нарогушим када видим како нам наши људи сију пуно страха. Зар нам страха није било довољно у рату, па сада хоћемо да глумимо страх и у миру. Нема за то разлога. РС стоји добро.
Европа и Дејтон

* ГЛАС: Да ли је дејтонска структура БиХ препрека за њен даљи напредак и реформе, а посебно за европски пут?

ЛУКИЋ: Мислим да није и волио бих да укрстим аргументе са оним ко тврди другачије. У ЕУ су ушле државе са различитим системима, економским потенцијалима и другим различитостима. Зато Дејтон није препрека на путу ка Европи, нити је препрека сарадњи са било киме у свијету. Многима је главна флоскула да за европски пут треба мијењати Дејтон. Коме треба нека мијења, нека они у ФБиХ мијењају шта хоће, али не на нашу штету. Нека се они подијеле у свом дворишту, не у нашем.

Извор: Глас Српске