Зашто је Карађорђе убио оца и брата?

Занимљиво је да се не зна када је тачно рођен Карађорђе. Једино је сигурно да се родио у Вишевцу, код шумадијске Раче, 16. новембра на Ђурђиц.

Постоји пасош који су аустријске власти додијелиле Карађорђевој супрузи Јелени 1813. године, у којем је забиљежено да има 48 година у тренутку издавања. Како је мало вјероватно да је Јелена била старија од свог супруга, тачну годину Карађорђевог рођења треба тражити највероватније између 1760. и 1762. – објашњава историчар Александар Марков.

Карађорђе је рођен у рајетинској породици која је тешко преживљавала.

"Карађорђе је рођен као једно од седморо дјеце (уз три сестре и тројицу браће) Петронија (надимак Петар) и Марице Живковић, сиромашних људи, који су се послије Кочине крајине настанили у Тополи. Презиме Петровић добио је по надимку свог оца. Већ као дјечак истицао се несвакидашњом храброшћу. Био је преке нарави, штедљив и слаб према женској љепоти. Није се либио физичких напора, па је код куће крчио земљу, орао, копао и косио. Није био у прилици да се школује, тако да је остао неписмен ", истиче др Петар Крестић, научни савјетник Историјског института Београд.

Будући вожд је први пут због части отишао из Србије.

"Карађорђе се оженио Јеленом Јовановић, дјевојком из села Јагњила, највероватније око 1785. године. Овом браку се противио њен отац, а Карађорђе, који се већ у то вријеме бавио хајдучијом , највероватније је отео младу. Убрзо након склапања брака Карађорђе се преселио у Аустрију. Као могући разлог његовог пресељења наводи се покушај да спречи локалног читлук–сахибију да искористи право прве брачне ноћи", истиче Марков.

Баш приликом тог одласка из Србије Карађорђе је испољио преку нарав.

"Његовој породици у збјегу прикључило се још неколико породица, а све их је предводио Карађорђе. За њима је упућена потера. У неком тренутку, исцрпљен или уплашен, Карађорђев отац Петар је предложио да се одустане, при чему би, као вођа, највјероватније најгоре прошао Карађорђе. Желећи да спријечи оца да се врати, Карађорђе га је убио. По повратку у Србију исповедио се у манастиру Благовештења и народу подијелио вино и хљеб за очеву душу", каже Марков.

Деценију прије устанка Карађорђе се као добровољац посебно истакао у аустријско-турском рату од 1788. до 1791. године.

"Као добровољац у аустријско-турском рату он је прокрстарио Београдским пашалуком, упознао је организацију стајаће војске, стекао основна знања војне вештине и спознао војну дисциплину. За вријеме дахијске владе (1801–1804) у више наврата одметао се у хајдуке, изборио се за положај харамбаше. Ослањајући се на револт народа и на његову спремност да узме оружје у руке, подигао је на буну цијели Београдски пашалук", наглашава Крестић.

Његова прека нарав дошла је опет до изражаја у породици 1806. године.

"Карађорђев брат Маринко је био склон испадима, оптуживан је за туче, крађе, насилно понашање, међутим кап која је прелила чашу је био догађај у којем је Маринко обешчастио једну дјевојку. Карађорђе је тада на себе преузео улогу судије и објесио брата", истиче Марков.

Кум му пресудио на спавању

Карађорђе је убијен на спавању по повратку у Србију.

"Кнез Милош Обреновић, заједно са још једним Карађорђевим кумом Вујицом Вулићевићем, припремио је убиство. Милош није желио нове борбе, а Карађорђев повратак у Србију, пошто се након устанка склонио у Аустрију и Русију, носио је опасност од избијања нових сукоба, али и преузимања власти", објашњава Марков.

Карађорђе је убијен у јулу 1817. године у Радовањском лугу, у колиби на спавању.

"Када је Карађорђе заспао, Вујичин човјек Никола Новаковић, чијег је брата Карађорђе убио током устанка, ударио га је тупим дијелом сјекире у главу. Карађорђу је одсјечена глава и послата султану у Цариград. Након убиства, Вујица Вулићевић је саградио цркву брвнару, названу у народу покајница. Никола Новаковић је убрзо изгубио разум и у једној несрећи га је самљео воденички точак", истиче Марков.

(Блиц.рс)