Ево како се Српкиња порађа у Швајцарској
Наслушала сам се прича и прича о страшним искуствима породиља у Србији, па када сам сазнала да сам у другом стању, дуго сам се двоумила да ли да останем у својој родној земљи, или одем “преко” и на свет донесем свог дивног дечака. Колико год сам се трудила да се “натерам” да се породим овде, страх од непознатог био је јачи – у шестом месецу сам се спаковала и отишла код маме у Швајцарску.
Свијет
Супруг је остао у Србији још неко време, а договор је био да дође за мном у Лугано када се порођај приближи.
Уживала сам та два и по месеца у Лугану, навикавала се на предиван и наизглед лак, али свакако уређен начин живота. За то ми и није требало много времена – знате како се каже, на добре ствари човек се лако навикне. Могу слободно да кажем да су ти моји труднички дани били једни од најлепших у мом животу – лепо је знати да живиш у уређеном систему који брине о свима, да си безбедан на улици и било где да крочиш, да нема неизвесности и страха…
Док нисам сазнала да ме супруг у Београду вара. Све време моје трудноће, чак и док сам била у Србији. Наводно, хтео је да ме остави, али смо баш тада сазнали да ћемо постати родитељи, па се “натерао” да остане са мном због детета. Чим сам сазнала, објаснила сам му да не мора ништа. И тако сам остала сама са бебом која је требало да се роди сваког дана, далеко од земље, далеко од пријатеља… Мама је била уз мене константно и заиста се трудила да надомести све што ми је недостајало.
Тако сам се, тог 15. септембра 2014. породила Швајцарској. То је било најлепше искуство! Пре свега, тренутак и осећај када сам угледала свог малишана, а посебно што је у Швајцарској дозвољено да отац, у мом случају члан породице, присуствује порођају.
И док сам престрављена лежала на столу, спремна да ме “рашчерече”, насмејане и љупке бабице су ми испуњавале сваку жељу, биле су више него пријатне.
У мојој соби су, након порођаја који је протекао лагано и бзо, додали још један кревет да мама спава са мном.
Тих дана сам схватила колико су стручни, професионални и перфектни, у сваком смислу.
Тих неколико дана које сам провела у болници, имала сам осећај да сам у луксузном хотелу!
После порођаја сам добила предиван ручак, чак и безалкохолни шампањац да мама и ја наздравимо!
Лео данас има две године, и предиван је дечак. Остали смо у Лугану, ја сам радила разне послове како бих нам обезбедила средства за живот, а онда је једна мамина пријатељица помогла да се запослим у струци – као фризерка у салону који држи човек са наших простора.
Срећна сам, испуњена и никада нисам зажалила што сам отишла из Србије – иако је било непланирано, то је најбоља одлука коју сам икада донела!
Што се тиче бившег мужа, није ми се више јавио. Дете није желео да упозна. Чула сам да је поново ожењен, и да поново вара…
Ја сам срећна, да срећнија не могу бити. Нисам заљубљена, али верујем да ће и за то доћи време, када буде требало да се деси.
Мој савет будућим родитељима је јасан: идите, уколико имате могућности, постаните родитељи у некој развијеној, европској земљи! Наравно, вратите се у Србију ако желите након тога! Можда се и ја вратим једног дана, никад се не зна…
(Телеграф.рс)
Фото: Профимедиа
Уживала сам та два и по месеца у Лугану, навикавала се на предиван и наизглед лак, али свакако уређен начин живота. За то ми и није требало много времена – знате како се каже, на добре ствари човек се лако навикне. Могу слободно да кажем да су ти моји труднички дани били једни од најлепших у мом животу – лепо је знати да живиш у уређеном систему који брине о свима, да си безбедан на улици и било где да крочиш, да нема неизвесности и страха…
Док нисам сазнала да ме супруг у Београду вара. Све време моје трудноће, чак и док сам била у Србији. Наводно, хтео је да ме остави, али смо баш тада сазнали да ћемо постати родитељи, па се “натерао” да остане са мном због детета. Чим сам сазнала, објаснила сам му да не мора ништа. И тако сам остала сама са бебом која је требало да се роди сваког дана, далеко од земље, далеко од пријатеља… Мама је била уз мене константно и заиста се трудила да надомести све што ми је недостајало.
Тако сам се, тог 15. септембра 2014. породила Швајцарској. То је било најлепше искуство! Пре свега, тренутак и осећај када сам угледала свог малишана, а посебно што је у Швајцарској дозвољено да отац, у мом случају члан породице, присуствује порођају.
И док сам престрављена лежала на столу, спремна да ме “рашчерече”, насмејане и љупке бабице су ми испуњавале сваку жељу, биле су више него пријатне.
У мојој соби су, након порођаја који је протекао лагано и бзо, додали још један кревет да мама спава са мном.
Тих дана сам схватила колико су стручни, професионални и перфектни, у сваком смислу.
Тих неколико дана које сам провела у болници, имала сам осећај да сам у луксузном хотелу!
После порођаја сам добила предиван ручак, чак и безалкохолни шампањац да мама и ја наздравимо!
Лео данас има две године, и предиван је дечак. Остали смо у Лугану, ја сам радила разне послове како бих нам обезбедила средства за живот, а онда је једна мамина пријатељица помогла да се запослим у струци – као фризерка у салону који држи човек са наших простора.
Срећна сам, испуњена и никада нисам зажалила што сам отишла из Србије – иако је било непланирано, то је најбоља одлука коју сам икада донела!
Што се тиче бившег мужа, није ми се више јавио. Дете није желео да упозна. Чула сам да је поново ожењен, и да поново вара…
Ја сам срећна, да срећнија не могу бити. Нисам заљубљена, али верујем да ће и за то доћи време, када буде требало да се деси.
Мој савет будућим родитељима је јасан: идите, уколико имате могућности, постаните родитељи у некој развијеној, европској земљи! Наравно, вратите се у Србију ако желите након тога! Можда се и ја вратим једног дана, никад се не зна…
(Телеграф.рс)
Фото: Профимедиа
Повезане вијести
Коментари (26)
Сwетто
Можеш се породити као туриста овдје наравно и немира платити пород , пород и трошкови су гратис ако било ко од родитеља има кранкекассе . Код мене је био тај случај да сам ја имао папире и кранкассе а нисам био вјенчан са својом супругом нити је она имала боравишне папире и дијете сам пријавио ја себе као родитељ тако да је прије мајке добило аусwеис и псаос у конзулату ..
сербе
Све је то измисљено,моје 3 је родено у њемацкој није несто екстра , нема коверте и мита али и овде има јаваслука и гресака.Богатији имају бољи третман а сиротиња се лосије гледа, какви хотели и бакраци то су само сале пале наивни народ.Свугдје мрзе странце и сматрају нас низом класом ,моја дјеца су сколованија ,паметнија и много љепса од домаци и наставници говоре а сто сте досли овде а то сви знају који зиве на западу.Кад ти цује име а тек глас теско ономе које напустио своју земљу и овде си вјецити странац......
Зељко
А сто је неби титрали,,за 5.000 Франака те и масирају.Мама је цикнула ко млада.Свицарска је ок.Али брате све се плаца и то дебело.
ауди
Мама као вегета у све се мијесала и умијесала па није ни цудо сто те муз варао и на крају оставио.Цитајуци текст до пола сам помислио одмах да га је објавио Информер после видим да је Телеграф сконтам да су ту негдје слицни ако не и исти по објављивању лазних прица на које би само наивни насјели.Незнам само која би то болница тебе примила да се породис ако немас њихово здравствено осигурање које се дебело плаца.Ето ја зивим у Холандији и морас да имас један од најскупљих осигурања да би се зена породила у болници тј морас да имас тај Топ пакет који морас цијелу годину да плацас да би се зена могла породити у болници мада је у Холандији традиција да се зене порадјају код куце једино ако има неких проблема током трудноце да има право да се породи у болници и сто је једино тацно да тад има право муз да буде уз зену док се порадја или неки јос од цланова породице или пријатељ.Све остало је супља прица.
Кики
Сунд. Постаните родитељи у некој развијеној земљи па се вратите у Србију.????? Каква гуска.
Пасха
Родила га тамо ради папира,али како год албанци дрзе Сцхwеиз
Смјесколина ЦХ
Сто се тице порода, двоје сам родила у Свајцарској и стварно је саврсено све (бар је мој слуцај такав). Сви титрају у болници, храна је била као у хотелу, а присуство је било дозвољено мом музу и имала сам право да поведем цак и мајку ако сам хтјела. Е сад сто се тице посла, не мозе се доци тек тако и запослити се ако немате радну дозволу. Такодје, мозете се породити ако овдје не зивите, али зато плацате страва цифру јер немате осигурање. Толико о томе :)
Мака сет
И кај се десило кад се пробудила?
Ема
Оооо Бозе глупе ли прице. Ово је 100% написао неко ко није изасао из земље Србије.
Мирко
Бас лепо измисљена прица.Ја сам дјецу добио и остарио у ЦХ и знам да овако несто не одговара истини осим једне цињенице а то је да отац мозе присуствује породјају.Несто слицно је могуце у Француској или Аустрији али не у ЦХ.
Милица
Веће глупости нисам прочитао,везе са везом нема. Ако ниси дрзављанин Швице нема ништа од порођаја тамо...
драган
Нек си ти светиица. Зене никад не варају. Мозда није хтио да види дете јер није његово итд. А на крају ово је све измисљено и лепо упаковано.
м
Мозда је родјена тамо а слуцајно зивјела у Србији,видите да јој је мати тамо.
па дајте
Људи ..она је родила Леона
Швица
Овај чланак нема благе везе са истином. Као прво нико у Швајцарској ко не поседује њихово здравствно осигурање (Кранкенкассе) не може ни трепавицу исчупати. По овој логици свака жена из Србије може отићи да се породи у Швајцарској. Друга неистина је "посао у струци" . Без боравишне визе није могуће радити у Швајцаркој. Наставља се такмичење између Курира и Телеграфа у измишљању вести.
окановиц самир
Отисла и остала..ајој приче мајко моја као да Свицарска само цека хоце ли или неце неко тамо доци.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.