Данас славимо Светог Стефана Дечанског

Стефан Урош ИИИ Немањић (1276-1331) је био син краља Милутина и отац цара Душана. Отац је наредио да га ослепе, а син да га у старости удаве.

При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећано му је да ће му вратити вид. Пет година је свети Стефан провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља. Својом мудрошу, трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и целог Цариграда.

Када је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепљеном краљу Стефану који је потом саградио храм Високи Дечани.

Свој век је проживео као праведник и мученик и тако га и скончао 24. новембра 1336. године. Заједно са светим Савом и кнезом Лазаром чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

Народна веровања

У народу, посебно у источној Србији, постоје интересантни обичаји повезани с овим празником који потичу из паганских времена.

По једном, на Мартиндан су Стари Словени славили култ вука који је истовремено моћан противник и заштитник од демона. Тако је настало веровање да 24. новембра Свети Мрата сазива све вукове и одређује им колико оваца од којег домаћина смеју да поједу те зиме тако да никоме не нанесу превелику штету.

туд и обичај да се овце не изводе на овај дан из тора.

Такође, постоји и изрека: “Свети Мрата, снег за врата”, којом је означен почетак зимског, хладног и снежног периода године.

Верује се, да ће ако на данашњи дан домаћин преузме послове у кући на себе, укућанима кренути набоље. С друге стране, ако се домаћин понаша размажено и зановета, година ће бити лоша.

Народ је стара веровања из паганског доба пренео на хришћанске свеце.