Најновије
23:13 Пуцњава у Будви: Убијена једна особа, трага се за двије 22:40 Одређен притвор брату бившег премијера Мађарске 22:38 Партизан се дуго мучио, па савладао Басконију у Арени 22:02 Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина 21:48 Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској 21:07 Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа 21:01 МУП се огласио о хапшењу бившег министра Басте 20:52 Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи 20:35 Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске 19:55 Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници

Истраживање планете прече од пољопривреде

Буџети у БиХ годишње издвоје тек око 15 милиона марака за финансирање активности истраживања и развоја, од чега највише у сектор образовања, док ниједан фенинг не буде пласиран у сектор пољопривреде, као стуба развоја државе.

Босна и Херцеговина
Истраживање планете прече од пољопривреде
Притом, треба нагласити да из буџета БиХ, ентитета и Брчко дистрикта милионска средства бивају пласирана за, примјера ради, истраживање и развој планете Земље, док се у пословни сектор усмјерава тек нешто више од два одсто ових укупних средстава.

Наиме, подаци Агенције за статистику БиХ показују да су у БиХ у прошлој години буџетска издвајања институција које финансирају активности истраживања и развоја износила 15.107.983 марке.

"Буџетска средства институција су према сектору намијењена највише сектору високог образовања, 78,2 одсто, затим слиједи државни сектор са намијењених 18,8 одсто буџетских средстава. Остала буџетска средства су намијењена пословном сектору 2,1 одсто и непрофитном сектору 0,9 одсто", рекли су из Агенције за статистику БиХ и додали да је највише буџетских средстава институција према друштвено-економским циљевима утрошено у образовање, и то укупно 55,8 одсто.

Према њиховим ријечима, планирана буџетска средства за истраживање и развој у овој години износе 14.481.900 марака, што је смањење за више од пола милиона КМ. Према друштвено-економским циљевима, већина средстава планирана је опет за образовање и то 59,1 одсто.

Коментаришући ове податке, Зоран Павловић, економски аналитичар, рекао је да је Југославија имала дефинисан ниво од минимум два одсто улагања у истраживање и развој, а скандинавске земље издвајају чак три до 4,5 одсто буџета у истраживање и развој јер сматрају да је то неопходно да би се капацитети које земља има могли најбоље искористити.

"Ако то погледамо у односу на ово што се издваја у БиХ, толико је занемариво да се чак и не може изразити ни у дијелу процентног поена. Резултат тога је и стање цијеле земље, привреде, пољопривреде и чињеница је да се практично без улагања у развој не може напредовати ни у једној земљи на свијету, а то важи и за БиХ", сматра Павловић.

Додао је да ови подаци показују колико је људима који одређују улагања у истраживање и развој, мало познато у шта треба улагати, већ се то, како је рекао, бира по неким другим критеријумима који немају везе с економским развојем.

Из Агенције за статистику БиХ подсјећају да се овим истраживањем прикупљају подаци о издвајањима за истраживање и развој из буџета институција БиХ и буџета ентитетских институција и дистрикта Брчко према друштвено-економским циљевима.

Циљ истраживања је, како су појаснили, праћење истраживачко-развојне политике државе преко њеног финансирања истраживачко-развојних активности.

(Независне новине)

Коментари (0)

Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.

Величина текста