Обичаји: На Покладе се "опошћавало" посуђе
На дан Поклада и први дан божићног поста домаћице су некад посуђе прале у цијеђу прављеном од луга храста или букве. Радила је то и Загорка Тасић из Босанске Јагодине.
Република Српска
„Прије зоре домаћице су пристављале воду у којој су правиле цијеђ од луга тврдог дрвета, обично храста или букве, који се у коритима чувао цијелу годину за овај дан. Онда би у тај раствор стављале сво посуђе које је кориштено у домаћинству, као што су лимени тањири, тепсије, земљане ћасе, алуминијумске кашике и виљушке да се прокувају. Послије је све то испирано у хладној води и било је спремно за употребу", испричала је домаћица Загорка Тасић из Босанске Јагодине.
Опране су и дрвене карлице у којима се варило млијеко, а код неких домаћинстава и кашике од дрвета које су још коришћене. Загорка прича да се из побожне породице Андрић из села Велетова удала у десеточлану фамилију у Тасиће и да су укућани постили цео божићне пост.
„Јела су се највише кувана јела као што је посни пасуљ, кромпир и купус. Свако чељаде није имало свој тањир, већ су постављане обично по двије ћаше на астал. Пита се припремала само суботом у тепсији која је стављана на средину стола и била за цијелу породицу", присјећа се Тасићева.
У сиромашном посном јеловнику посебно мјесто је заузимало сирће.
„Газда домаћинства, кад се испече ракија, није бацао џибру већ је сипао у дрвене каце. Прије тога на средину каце би се стављало грање или шаша од кукуруза да се џибра проциједи и на дну остане сирће. Тада се вадио чеп на каци и у плетенке се сипало сирће које смо још звали шљивовик", прича Загорка.
То сирће је било обавезно скоро за сваки оброк, јер се спремало у великим количинама за разлику од друге хране. „У сирће се дробио хљеб, онај тврди кукурузни и то је била скоро права посластица. Пшенична погача спремана је само за велике православне празнике. Сирће је тих оскудних дана и година отхранило многе, посебно сиромашније фамилије у селима око Вишеграда", додаје Тасићева.
Она каже да су поједине фамилије шестонедјељни божићни пост постиле на води, без употребе уља.
„Због свега овога Божић и печеницу су сви чекали с нестрпљењем, а посебно бројна дјечица", завршава причу ова осамдесетогодишња старица, која још вели „да је свашта у животу пропатила“, али је имала вјеру у Бога и дочекала дубоку старост у којој може да се одмара, а наследници нека раде и брину о својим породицама.
(БН телевизија)
(Фото: БН телевизија)
Опране су и дрвене карлице у којима се варило млијеко, а код неких домаћинстава и кашике од дрвета које су још коришћене. Загорка прича да се из побожне породице Андрић из села Велетова удала у десеточлану фамилију у Тасиће и да су укућани постили цео божићне пост.
„Јела су се највише кувана јела као што је посни пасуљ, кромпир и купус. Свако чељаде није имало свој тањир, већ су постављане обично по двије ћаше на астал. Пита се припремала само суботом у тепсији која је стављана на средину стола и била за цијелу породицу", присјећа се Тасићева.
У сиромашном посном јеловнику посебно мјесто је заузимало сирће.
„Газда домаћинства, кад се испече ракија, није бацао џибру већ је сипао у дрвене каце. Прије тога на средину каце би се стављало грање или шаша од кукуруза да се џибра проциједи и на дну остане сирће. Тада се вадио чеп на каци и у плетенке се сипало сирће које смо још звали шљивовик", прича Загорка.
То сирће је било обавезно скоро за сваки оброк, јер се спремало у великим количинама за разлику од друге хране. „У сирће се дробио хљеб, онај тврди кукурузни и то је била скоро права посластица. Пшенична погача спремана је само за велике православне празнике. Сирће је тих оскудних дана и година отхранило многе, посебно сиромашније фамилије у селима око Вишеграда", додаје Тасићева.
Она каже да су поједине фамилије шестонедјељни божићни пост постиле на води, без употребе уља.
„Због свега овога Божић и печеницу су сви чекали с нестрпљењем, а посебно бројна дјечица", завршава причу ова осамдесетогодишња старица, која још вели „да је свашта у животу пропатила“, али је имала вјеру у Бога и дочекала дубоку старост у којој може да се одмара, а наследници нека раде и брину о својим породицама.
(БН телевизија)
(Фото: БН телевизија)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.