Јерменија оптужује Милицу Марковић

Комисија за социјална питања, здравље и одрживи развој Парламентарне скупштине Савјета Европе у септембру 2014. године именовала је Милицу Марковић, посланика СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ и посланика у Парламентарној скупштини Савјета Европе за извјестиоца у спору између Азербејџана и Нагорно Карабаха. Радило се о питању наводног ускраћивања коришћења воде за пиће из резервоара који се налазе на територији непризнате републике Нагорно Карабах насељене Јерменима, а под контролом Азербејџана.

Јерменска делегација у Парламентарној скупштини Савјета Европе тврди да је Милица Марковић направила извјештај у којем је оптужила становнике Нагорно Карабаха да намјено лишавају воде Азербејџанце, само на основу ставова Азербејџана у којем је боравила, али није посјетила спорно подручје у Нагорно Карабаху. На основу тог извјештаја, тијесном већином усвојена је резолуција на основу које је, тврде Јермени, покренут низ поступака Азербејџана у земљи и иностранству, а који су се кретали од подношења представки пред међународним институцијама па све до војног ангажмана у спорној регији.

Јерменска делегација наводи да је на једној од предходних резолуција донесеној у корист Азербејџана, када је извјестилац био италијански парламентарац, доказано да је извјестилац непосредно пред завршетак процеса на свом жиро-рачуну у банци добио необјашњиву уплату од 2,4 милона евра. Јермени сматрају да је Милица Марковић игнорисала ставове свих страна током мониторинга, те истичу како оправдано сумњају да иза тога стоји аранжман сличан као у поменутом случају италијанског парламентарца.

Шеф делегације Парламентарне скупштине БиХ у Парламентарној скупштини Савјета Европе Сенад Шепић за БН телевизују каже да није упознат са протесним писмом јеременске делегације упућеног Парламентарној скупштини БиХ.

"Нисмо ову врсту информације од Јерменије имали до сада. Након што чујемо одређене одговоре од колегинице Марковић, можемо се и ми као Делегација одредити о том питању, али то се сада више ствар Савјета Европе. Не знам на који начин ће колеге из Јерменије даље развијати ту ситуацију. Могу само рећи да ћемо штитити интересе БиХ, јер позиција наше земље не смије бити доведена у питање. БиХ ни на који начин не смије бити повезана са неком негативном и лошом причом", истиче Шепић.

Засједању Парламентарне скупштине Савјета Европе 26.јануара ове године, када се гласало о спорној резолуцији, присуствовала су три члана делегације Парламентарне скупштине БиХ. Милица Марковић и Сенад Шепић гласали су за резолуцију, док је Младен Босић, посланик СДС-а и предсједавајући Представничког вијећа Парламентарне скупштине БиХ, био против.

Босић за БН телевизију каже да је упознат са писмом јерменске делегације, али не зна да ли су њихове оптужбе тачне. Оно што зна јесте да азербејџанска спољна политика подршку широм свијета обезбјеђује јавно нудећи разне финанснијске услуге од отварања великих инвестиционих програма до изградње путева. Разлог да гласа против резолуције био је, каже Босић, с једне стране и сентименталне природе.

"Јерменија, односно Нагорно Карабах као јерменска енклава је у тешкој позицији. Практично су опкољењи са свих страна непријатељски расположеним Азербејџанцима. У таквој ситацији, када желе да буду самостални или да се прикљуце матици Јерменији, они у неку руку имају моје симпатије", објашњава Босић, али се чуди ставу Милице Марковић.

"То је интересантно јер СНСД се наводно залаже за самосталност Републике Српске и припајање Србији, а с друге стране подржава Азербејџан, а не Јермене. Много је упитника, али ја не желим никога да оптужујем ни за шта. Чињеница је само да су посланици из Јерменије изнијели своје сумње."

Милица Марковић, коју јерменска делегација у Парламентарној скупштини Савјета Европе оптужује за корупцију и пристрасност, а која је довела до војне акције, није одговорила на те оптужбе, јер још поштује наредбу партијског шефа да не говори за БН телевизију.

Занимало нас је, ако није било материјалне користи, који су њени разлози да направи извјештај на штету Нагорно Карабаха, енклаве у којој живи око 120 хиљада Јермена, припадника најстарије хришћанске православне цркве и који се боре за самосталност или прикључење матици Јерменији, а окружени су са 9 милиона Азербејџанаца исламске вјероисповјести.



(БН телевизија)