Родитељи дјеци прешутно одобравају коцкање

Проблем у овим случајевима је што се не проводе законске одредбе према којима је играње игара на срећу забрањено малолетницима, пише Вечерњи лист.

Учесници овог истраживања најчешће играју бинго, затим онлине игрице без новчаног улога, кладе се у спортским кладионицама и играју једнократне игре на срећу или гребалице, што се може објаснити већом доступношћу ових игара него, рецимо, игара у касину и коцкања на интернету, за које су потребни већи улози или поседовање кредитне картице.

Важно је пажњу скренути и на велики постотак оних који играју интернет игре на срећу без новчаног улога јер такве активности могу потакнути коцкање за новац.

На тај начин малолетник искуси природу игара на срећу и узбуђење приликом ишчекивања исхода игре и добитка, што може бити додатан мотив да почне играти игре на срећу са стварним новчаним улозима.

"Међу онима који су барем некада играли неку од игара на срећу, убедљицо је највише оних који то раде из досаде, што упућује на закључак да недостатак квалитетних садржаја за провођење слободног времена или незаинтересираност деце и младих да их пронађу доприносе могућности да почну играти игре на срећу. То даље наводи на закључак да је деци потребно понудити много више алтернативних начина за квалитетно провођење слободног времена, који ће им бити доступнији од кладионица" слажу се у Удружења "Породично саветовалиште" која је провело истраживање.

Такође, више од половине родитеља прешутно одобрава деци коцкање. Ако дете с великим узбуђењем прати резултате утакмица, ситуација лако може прерасти у забрињавајућу.

"У истраживању је утврђено како готово сваки четврти учесник нашег истраживања верује да је на исходе коцкања могуће утицати, да они зависе о знању и вештини те да се на тај начин може зарадити. А они који играју игре на срећу статистички у знатно већој мери сматрају како је за зарађивање коцкањем потребно имати добар систем игре, него они који не играју, те знатно више њих сматра како је, ако је нетко успешан у коцкању, то доказ да поседује знања и вештине у вези с коцкањем" саопштено је из овог удружења.

Један од начина на који се могу спријечити млади људи да коцкају је да им се пружи знање о вјеројатности добитка у играма на срећу и упозори их се на то да је она јако мала и да не зависи о њиховој способности предвиђања резултата или исхода.

Такођер, потребно је кроз превентивне пројекте радити и на промјени свијести о заблуди да је коцкањем могуће остварити зараду на лак начин, без много труда и улагања, што је јако уобичајено у нашем друштву. Забрињавајуће је да основци имају једнако искуство коцкања као и средњошколци.

"То се, уз остало, може објаснити и тиме да су мјеста за организирање игара на срећу свуда доступна, па чак и у близини основних школа. Ово упућује на потребу провођење превентивних активности већ у основним школама, као и на то да је важно едуцирати родитеље и младе о ризицима повезаним с коцкањем и могућим штетним психосоцијалним последицама, у супротном ће бити много теже контролисати коцкање малолетника", саопштено је из Удружења "Породично саветовалиште".

Извор: Вечерњи лист