Данас можда почиње крај Европске уније

Резултати предсједничких избора у Аустрији и референдума у Италији могли би трајно да преобликују политичку структуру блока, па чак и да означе крај ЕУ у облику у коме она постоји данас.

Мало прије састанка Г7 у Токију у мају ове године Мартин Селмајер, званичник Брисела који води канцеларију предјседника Европске комисије Жан-Клод Јункера твитовао је да о нечему што је назвао "популистички хорор".

"Замислите да сљедеће године умјесто Барака Обаме, Франсоа Оланда, Дејвида Камерона и Матеа Ренција овде сједе Доналд Трамп, Борис Џонсон, Марин ле Пен и Бепе Грило.

Што се тиче Трампа, био је у праву. Напола је био у праву за Бориса Џонсона, за кога се нагађало да би могао да буде премијер прије него што је Тереза Меј преузела ту функцију, а ако се покаже да је био у праву и за остатка, Европа ће бити у великом проблему.

Бијесни, противници естаблишмента, националисти су они који су изгласали Брегзит и Доналда Трампа, а управо те снаге јачају у Европи широм Европе. Истовремено, у нередних 12 мјесеци Европску унију очекује низ референдума, парламентарних и предсједничких избора које би популисти и евроскептици лако могли да освоје.

Француски премијер Мануел Валс рекао је би "Европа могла да умре" пред "нападом популиста". Немачки министар Волфганг Шојбле упозорава на "демократски популизам", док Пјер Московиси, европски комесар за економска питања, каже да су европски гласачи спремни да "униште ЕУ".



Низ кључних избора

Права два теста су данас. У Аустрији бирачи гласају у другом кругу предсједничких избора, након што је претходно први пут у историји те земље изборни резултат поништен. Норберт Хофер, кандидат Слободарске партије, могао би да постане први ултрадесничар на челу Аустрије од Другог свјетског рата.

<имг срц="/стораге/имагес/2016/12/04/135955/данас-мозда-поциње-крај-европске-уније-2.wебп" />

Истог дана, Италијани гласају на референдуму који би могао да доведе до промјене устава и ограничавања моћи Сената, што би отворило простор за пријеко потребне реформе за смењење дуга. Италијански премијер ставио је своју политичку каријеру на коцку, најавивши да ће поднети оставку ако референдум не прође. Анкете показују да то јесте реална могућност, а то би значило да су Бепе Грило и популистички покрет "Пет звездица" корак ближи власти.

Холандија гласа 15. марта, а анкете предност дају десничару Герту Вилдерсу и његовој Партији за слободу. У Француској први круг предсједничких избора је 23. априла, а очекује се да у други круг који се одржава мјесец дана касније готово сигурно уђе Марин ле Пен, лидерка десничраског Националог фронта.

<имг срц="/стораге/имагес/2016/12/04/135956/данас-мозда-поциње-крај-европске-уније-3.wебп" />

Њемачка гласа касније, али очекује се да ће и на тамошњим федералним изборима Алтернатива за Њемачку (АфД) направити значајан резултат, можда чак и ући у савезни парламент као трећа политичка странка, иако је основана пре нешто више од годину дана.

Антисламски и антимиграциони покрет подршку је стекао критиковањем политике отворених врата Ангеле Меркел која је недавно потврдила да ће се кандидовати за четврти мандат. И у Чешкој добар резултат се смијеши популистима из АНО 2011.

Има ли ЕУ шансу?

Ипак, Брегзит и побједа Трампа у Америци не значе да ће аутоматски десничари и ултрадесничари доћи на власт, иак, као је Ле Пенова рекла по објављивању резултата избора у САД, "Трампова побједа учинила је оно што се чинило немогућим ипак могућим".

Ултрадесница јесте у успону, али може да се догоди и да бирачи у, по Европу несигурна времена, ипак изаберу познате и стабилне опције.

<имг срц="/стораге/имагес/2016/12/04/135957/данас-мозда-поциње-крај-европске-уније-4.wебп" />

И утицај десничара могао би бити лимитиран. Ако Хофер заиста побједи у Аустрији, треба имати на уму да осим симболичког значаја, у функционалном смислу његова побједе неће много променити ствари у Аустрији јер предсједник има, у суштини, церемонијалну улогу.

Као што се готово извјесно најављује да ће Ле Пенова ући у други круг, тако је готово сигурно да ће у том кругу убједљиво изгубити од неког мало више центристичког кандидата.

Ипак побједом ултрадеснице, мејнстрим лидери попут Ангеле Меркел могли би да буду ослабљењи, а Европа под претњом тероризма, мигранстке кризе, спорог економског опоравка и са теретом Брегзита, могла би да буде у озбиљним проблемима.

Да ли то значи и крај? Мали је број оних који вјерују да ће распасти у потпуности, али без озбиљних реформи тешко да ће моћи да опстане.

(Блиц.рс)
(Фото: АП)